Богословље

наше јавља, а и хиландарци крупно учествују у општем покрету ренесанса и књижевних издања, свакојако je и овај печат дао. Госп. Поповић je изнео сва овде сиоменута ранија издања овог печата, а додао им и своје увеличано прецртаваше и ресгаурирање истог, које je правилније од ранијих издања,

само што величина његова није нетто јача одједног, него има три и по сантиметра у пречнику. Као завршна допуна досадашњих издања овог печата нека послужи овај (сл. 3.) фотографски снимав, тачне величине и облика оригинала, а и монограма, у колико се они очували и обичним гпаратом могли бити ухваћени.

Сл. 3

Свети Сава je заиста био знамење наше класичне цркве баш .и у смислу у потребе грба, али не у виду с плетеног од писмена имена, него у изображавању природног лика његовог. У Хиландару се чувају неколико докумената наших старих патријараха. На њима висе печати у воску са ликом и натписом Св. Саве. Најочуванији je на бр. 83 старе хиландарске архиве српскнх докумената, повељи патријарха Никодима 11, од 5 јуна 1450 године о томе, да се изда мучаоници Св. Саве на Кареји оно, што je Св. Сава одредио житељима њеним од стране Велике Цркве (т. ј. Архиепископије Патријаршије), а што од смрти цара Стефана Душана ни je давано У повељи каже, како je изабран и „вазведен“ на свети престо светог оца нашег, „првог наставника и пастира, који je добро просветио отачаство своје, српску земљу, архијереја Христова, господина му кир Саве“. Моли да и они, који после ньега прихвате престо Св. Саве, продуже давати оно, што припада мучаоници његовој. Потписао се зеленим мастилом. Између имена Никодима и звања патријарх утиснут je воштани печат у облику ромба, четвороугла са косим угловима (сл. 4). На њему je лик Св. Саве, који под митром седи на престолу са еванђељем у десној руци и натписом: „f Сава пр'Ьсгще нн! | арх!епскпь ввсћхв | cpncKixb и поморь 1 сюхь земльл“. Ромб има у дужини 7.50, а у ширини б сантиметара.

117

Грб Српске Патријаршије