Богословље

однос религије у опште према индивидуалној личности. Психологија религије испитује законите односе међу религијом и индивидуом, и то како индивидуалне религиозне манифестације, тако и утицај религије на појединца. Круна деле науке о религији јесте наука о религи јским вредностима и судовима редности у религији. Називи религијска етика и религијска естетика нису оправдани јер су и сувише уски и не изражавају праву суштину те науке. Религиозне вредности у суштини су нетто сасвим друго него вредности етичке и естетичке и ако се делимично с њима поклапају. И највећа грешка, која се чесго чини у философији религије, и јесте то што се те различие вредности сматрају као једне исте. Даљи je задатак те науке да те вредности употреби за религијско оцењивање вредности и то, пре свега, за оцењивање вредности простих религијских појава, а затим и индивидуалних религија и религијских система. Taj задатак чини ту науку завршном наукой у систему науке о религији. На крају аутор даје један схематичан преглед тог система науке о религији.

НАУКА О РЕЛИГИЈИ.

1 ПРАКТИЧНА

И ТЕОРИЈСКА

А. КОНКРЕТНА

В. АПСТРАКТНА

1. Специална; Теологија 2. Општа: Практична философија религије. 1. Религијска систематика. 2. Историја развића религије. 3. Упоредна историја религије. a) Религијска морфологи)^. b) Религијска онтологија. c) Религијска социологи]^. 1. Природна наука ре лигије. 2. Психологија релище. 3. Религијска наука о вредности.

Др. Борислав Лоренц.

129

Систем опште науке о религији

Богословље