Богословље

Али упоредна историја религије није један јединствен облик већ ce y њеном оквиру развнјају 3 науке. То су, прво, религијска морфологи ja, па религнјска онто логи ja и, најзад, религијска социо логи ja. Религијска морфологија je наука која упоређује облике и појаве религије, описује их, класификује и одређује њихсве узајамне односе. Она анализује систематске целине у елементе и долази до релативно врло простих религијских појава који се могу међу собом упоређивати, те тако постаје темељ упоредне историје религије. Религијска онтологија ce бави основним религијскнм појмовима или категоријама (Бог, бесмртност и т. д.), испитујући њихову суштину и узајалше односе и одрефујући њихов обим. Религиска социологија je наука о социалним обливдша религије и о положају религије у људском друштву. Религијска социологија je дакле оно што ce најчешће у опште мисли под. именом упоредне историје религије, и ако тај назив није тачан. Конкретна наука о религији je историја религије y најширем смислу речи. Она je историјска и у оним деловима који се на први поглед чине без икакве везе с историјом религије, као што су религијска онтологија и религијска социологија. Апстрактна наука о религи ј и испитује су шТ it ну религије. Она не пита какву религију има овај или онај човек већ зашто je има; она тражи законите однисе религије и човека, човека и као јединке и човека у друштву. Однос човека према основннм појмовима религије и стварање релшиозних вредности, то je суштина апстрактне науке о религији и то ту науку чини философском науком. Онај део апстрактне науке о религији, који испитује однос човека прелш основннм појмовима религије, могао би се назвати природном науком ре л и г и ј е, што треба сматрати само као превод енглеског појма Science of Religions, којн je постао под утицајем жеље да ce религија испитује методом природне науке. Ту се истовремено има посла с физичким и метафизичким појмовима али не би било згодно назвати то религијском физиком или религијском метафизиком да не би тај назив био једностран и садржавао у себя опасну предрасуду (nebespečnou prejudici). Други део апстрактне науке о религији јесте психологи j а религ и ј е. Њен je предмет религија као инднвидуални појав, т. ј. нспољавање човеково у религиозним појавима и

128

Богослов.ъе