Богословље
кама, н. пр. „Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе“, (Мат. 5, 29.) затим речи ; „Ко те удари по десном твои образу, окрени му и други“. (Мат. 5, 39.) Те речи дословно схваћене не садрже истине, шта више изгледају немогуће и апсурдне. 1 Исто je и код беседа, Парабола о винограду описује вечно управљање Логоса; у причи о сакривеном благу њива je свето Писмо, у колико оно просте изреке садржи; а благо je дубља тајанствена наука, која у Христу лежи скривена. 2 Највише тајне нису написзне и не могу се представити људским говором и писмом. То су άρρητα ρήματα неисказане речи, 3 које je апостол Павле чуо, a које човек не сме рећи. (I! Кор. 12, 4.) Пророк Језекиљ je добио књигу и глас Божји му je заповедно, да je не сме објавити недостојнима. (Јез. 2,9.) Свети Јован каже, да je чуо гласове седам Громова, који су говорили и хтео je да пише, али глас с неба забранио му je да пише. (Откр. 10,4.) Сви ти велики људи били су Богом просвећени и знали су, шта треба да пишу, а шта се не сме саопштити простим људима. Свето писмо каже, да je Христос говорио сакупљеном народу у причама, а дубоке истине саопштавао je ученицима, -када се повукао од сакупљеног народа. (Марк. 4,34.) Какве су то биле истине што им je казивао, нигде није записано. То су биле ствари, са којима се прост човек није смео упознати. 4 Само неким избранима, који су се узвисили над ограничении људским мишљењем, као Јовану, Петру и Јакову саопштавао je Христос те више истине. За сазнање њихозо потребно je више просвећење; ваља имати дух Христов, да би се схватио тајанствени смисао речи Христових. 5 Зато се опомињу посвећени, да тајне не профанишу. 6
1 De princ. 1, IV. n. 18. Migne t. 11. c. 382. videbitur absurdum, si secundum litteram sentiatur.
3 Comment, in Mat. t. 10. n. 4. 5. Migne t. 13. c. 843. et Ibid. t. 15. n. 32. Migne t. 13. c. 1347.
3 verba ineffabilia, qnae non licet homini loqui. Comment, in Joan. t. 6. n. 2. Migne t. 14. c. 207. et ibid. t. 13. n. 5. Migne t. 14. c. 405.
4 Quaenam autem essent ilia, qnae dicebat Jesus discipulis, nusqnam scriptum est.
Neqne enim ilia ipsis videbantur scribendo aut dicendo posse populo declarari Contra Cels. 1. VI. c. 6. Migne t. 11. c. 1298.
5 Comment, in Joan. t. 13. n. 4. 5. 6. Migne t. 14. c 403. 406. 407. 6 proferre ad publicum. In Numer. homil. 5. n. 3. Migne t. 12. c. 601.
85
Оригенова сотириологнја