Богословље

може имати свој шталшани орган, издање богословског часописа, макар и у скромним размерима, добија изузетан знача], слично томе значају који има и само постојање православие (више) богословске школе (руске) у иностранству“. Сем чланака у часопису биће дато места и богословској библиографији и хроници (стр. 5—6). С обзиром на особити интерес за ова] нови руски богословски часопис, у колико je он једна изузетна појава у иностранству, a такође и с обзиром на интересантну садржину његових чланака, налазим да неће бити излишно ако бих изложио овде њихову садржину по могућству ближе самом тексту њиховом, у колико je то потребно за тачност текста, остављајући на вољу заинтересованима да се упознаду са детаљима помоћу самог изданьа. 1. Чланак С. С. Безобразова 1 : Јеванђелисти као Историчари (стр. 7 —30). Канонска се јаванђеља ипак, и поред узајамног подударања, разликују међу собом и по форми и по садржини; та разлика долази на појединим местима дотле да се не слажу у излагању, или чак изгледају противуречна. Ово je изазвало у науци на Западу питање: да ли je могуће, и на који начин, довести у међусобну сагласност све те привидне несагласности и контрадикције у јеванђељима, и у опште, у каквом односу стоје јеванђеља међу собом (стр. 7 —10)? Наука на Западу ни je у овоме питању дошла до једчог позитивног резултата. Појавило ce je неколико хипотеза. Протестанта конзервативног правда држе се старог мишљења које базира на предању, сачуваном код древних писана, на име, да je четврто јеванђеље написао Јован Заведејев, и то једно духовно јеванђеље, као допуну ранијих трију јеванђеља која су оцртала више спољну, „телесну“ страну јеванђелске историје. Представници протестантске радикалне критике сматрају ово јеванђеље за производ доцнијег писца, који je на себи осетио утицај гностицизма. Неки су „склони да виде у јеванђељу Јовановом ред слојена разновременог порекла и различите историјске вредности“ ; другига пак приписују непознатом ученику Христовом пресвитеру Јовану, преставнику других кругова, различитих од кругова из којих je изашло синоптичко предање. Што се синоптичких јеванђеља

1 С. С. Безобразов предаје на Богословском Институту у Паризу Св. Писмо Новог Завета.

151

Оцене и прикази