Богословље

ρεύειν казнити“. Место ових речи треба: ή παίδευφς „казна“ и παιδεύειν „казнити“. „пелати vb. у крчком закону, возити, водити, носити“ вели Новаковић у својим примерима на 662. страни. Кад се овај глагол упореди са словеначким глаголом р é 1 j at i péljem и peljâti peljâtn, који има исто значење „водити, возити, носит“, види се да су по облику готово једнаки и према то.ч могли су постати од једнога истога глагола. Како се мисли да je словеначко peljati постало од италијанскога глагола рigli a г e „узимати“ (види Miklos. Etymolog. Wörterbuch), то je и глагол пeл а т и могао постати од италиј. рigli а г е. Са пелати и peljati сродан je по облику и донекле и у транситивном значењу грчки глагол πελάθειν прикучивати, преносити, премештати“. Код речи м а г ie р и ia (примери Новак., страна 658.) место μαγερεΐον треба μαγειρείον.

Ј. П. Лукић.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Православная Мысль. Труды православнаго Богосло в с к а г о Институтавъ Парижа. Выпускъ I. 1928. стр. 233. Чувајућн традицију руских Духовних Академија, које су имале своје штампане научне органе, отпочео je прошле године Православии Богословски Институт у Парнзу да издаје свој богословски часопис под горњим називом. До сада je изашла тек прва књига; према могућности, има се у плану издавайте 3-4 књиге годишње. Уредништво изјављује да he ce овде штампати пре свега радови, „који имају карактер научног истраживања или који износе резултате тог истраживања“, при чему се имају у виду радови „који третирају питања општег, принципијелног значаја, а не специјалне монографије“. Од ових „у први ред he ce ставити основна богословска питања која се сама појављују у сувременом богословском сазнању, како у вези са општим развићем православие богословске мисли, тако и са условима нашег положаја међу инославним хришћанским вероисповестима. Сада, када je научна богословска мисао у Русији насилно угашена и у сваком случају не

150

Богословље