Богословље

шавању“. Бог јесте љубав, љубав не као својство већ сама суштина. Он je ипостасна љубав, и триипостасност Божанства може се схватити само као предвечни акт љубави“. Наше моноипостасно Ja веэано je са другим Ja као туђим, као не-ja; а ово Ja .уноси раздеобу у сазнање саборности. То осећање туђег може да се изглади и може туђе Ja да буде вољено, Али љубав je за човека само тек својство; суштаство je пак самољубље. У божанству актом љубави узајамности анулира се граница међу Ja, Ти и Он; у триипрстасности друго Ja, Ти већ je Ja, и свако од ових трију Ja јесте Ja не само у себи него и у другима и ради других. „У тројнци, као апсолутном триипостасном субјекту, не постоји поредак ипостаси: оне су дате у једином апсолутном акту самоодређења Ja; нема ни произвођења једне ипостаси из друге, већ само њихово узајамно самоодређење (51 —55). Ипостас и ус иja (ουσία), личност и суштаство. У суштаству духа разликују се ипостас и њена природа, субјекат и његова садржина, Ja и Moje. Ово Moje не припада Ja сазданог створења in actu, него постаје тиме у процесу самораскривања Ja у времену. Уз то, у саборности самосазнања Ja куда улазе као ингредиенти други Ja, као ca-Ja, као Ми садржи се постулат њихове једнобитности омоусианства. Ипак, свако из ових датих Ja има свој живот, своју припадност, и на тај се начин „омоусианство, које се закључује у саборној природи ja, остварује само као сличност, омиусианство“. Овде je антиномија у природи сазданог духа. Апсолутному Субјекту непримењиво je дефинисање живота као поницања, процеса. Његов живот je вечни живот у коме се ништа не мегьа и не додаје, већ се све садржи једним вечним актом самоопредељења. „Божанска личност je сама јединствени извор своје усије и живота“, и нема потребе ни за чим што je дато споља. Због тога се „у Божанству сједињују ипостас и природа у једином истоветном акту самоодређења“ и нема разлике у њему, нема противупостављања између ипостаси и усије. Ако се таква разлика примењује на Њега.„то je само акт апстракције, дело човечјег мишљења, без кога човек не може божански живот да прнближи своме разумевању" (55 —61). Једнобитна Тројица. Живот Божанства јесте прототип саборности нашег самосазнања, као триипостасни живот. „Апсолутни Субјекат постоји у тријединству триипостасности и

158

Богословље