Богословље

Угарској и друге епархије на пр. бачка (стр. 160), епископ Ј. Рајачић премештен је „због његова опирања унији“ из Далмације у Вршац (стр. 178) и др. Проглашење српске патријар шије под царем Душаном и прогон Грка митрополита приказани су мањкаво и нетачно (стр. 80, 81 и 97). Сасвим je нетачно оно о сремској епархији на стр. 159., као и друго што-шта. И. Др. Чед. Марјановић: Наша религиозност и питање о уређешу свештеничког стања. Стр, 95. Беогрзд 1928. (Библиотека савремених религиозно-моралних питања. Књ. 22. и 23,). Према натпису судећи. а тако исто и према „Завршетку“ (стр. 89 -95.) писац je хтео да постави „везу између наше религиозности и питања о издржавању нашег свештенства“ и он сам констатује, да je неоспорно докязао ту везу (стр. 91.). Наиме, религиозност (у Србији?) јако je опала, тако да, по мишљењу оптимиста, постоји религиозна криза, а, по мишљењу песимиста, религиозни крах. „Религиозност нигде није сразмерно тако пољуљана из корена као код нас. Религија je попустила, „наше je друштво на крајњој левици потпуно атеистичко, у центру религиозно индиферентно, и тек мањином на десници религиозно“. „У резултату добило се за чисту религиозност (!?) да су цркве празне, а за свештеничке приходе да су подбацили. И што je горе да они стално и све више подбацују“. Свему томе криво je и више и ниже свештенство. Последнее je томе много допринело и тиме што je чак „ширило дела Светозара Марковића“ (стр. 90. 91.). Зато сад свештенство трэжи спаса у систематској плати из државне касе и т.д. Даље излаже шта хоће црква од друштва и шта друштво од цркве (тражи религију где неће бити места „скепси“, а да ли je данашње више свештенство способно да му je да?), те свештенство од друштва и обратно. Свештенство тражи од друштва да га пристојно издржава и уредно плаћа. Друштво je занемаоило цркву, но грехота би било бацати кривицу на друштво и рећи да je оно немарно према свештенству без разлога (стр. 95.). И сад, у место да повуче даљи закључак, писац изненадно завршује своје дело овим речима; „О овом разлогу могла би се цела кньига написати, оно (шта?) треба да буде циљ проучавања Свештеничког Удруженьа, и кад се он проучи како ваља, онда ће се наћи и одгонегка на питање о издржавању свештенства (!) као и о узроку опаданьа наше религиозности (!)“.

161

Оцене и прикази