Богословље

Као што се из тих завршних речи види, автор уједаред и изненадно пада у необичну скромност. На пуних 90 страна износио je разлоге опадашу религиозности и незадовољству свештенства са својом дотацијом; о последњем чак излаже и своје мишљење како да се то питање реши (стр. 88. „могло би се вратити на старе печате, али у модернијој форми!), а сад уједаред признаје да није ништа од тога решио! Па како онда да се читаоцу не наметне питање : па зашто je онда и писао читаву књигу о томе? И то с пуним правом! Како писац о свел!)- томе озбиљно расправља, навешкемо понешто из тога „завршетка" као квинтесенције његова истраживања. Видели смо већ да je поставио тезу како са опадањем ралигиозности у народу падају и приходи код свештенства. Истина, он не улази у детаље, што би било пожељно, но на једном месту ипак наводи, да би прописани приходи били свештенству довољни за живот, „за школовање синова и за удају ккери“, али им од тога пропада можда и више од 30—40%· јер не може да се покупи (стр. 80). Узималю да je тако. Међутим на страни 87. читамо: „Ето, то су данашњи приходи свештенства. Као што се из тога може видети, они су скромни, па ипак указују на то да има врло велики број богатих свештеника. Има их са кукама, са имањима, са готовином; има их по банкама, штедионицама, задругама нарочито зелкъорадничкшм са стотинама хиљада динара у акцијама и улозима на штедњу. Има их који школују синове по Паризу, Берлину, Бечу, Женеви и т.д., има их који цају велике миразе, куће и др. имања уз своје ккери“. Тумачећи откуда то, поставља он као правило штедљивост, али при томе упозорава и на још један део прихода, о коме се говори у § 144. крив, закона! Па ако je тако, шмали уопште места питатьу о издржавању свештенства? Наравно да има и, ево, како то писац образложава: „Свештенство од друштва тражи да га пристојно издржава и уредно плака? То већ нешто значи; т. ј. оно није задовољно са садашњим издржавањем и садашњол! платом. У τολι смислу ми смо видели и напоре које свештенство чини кроз пуних осам десетина година. И свештенство са своје тачке гледишта има право, ма да истину реки 80% свештеника боље су материјално осигурани него њихови другови других струка у државној служби; свештеници боље живе за 95% него њихови парохијани на селу и 85% него ли њихови парохијани по вароши; боље васпитавају

162

Богословље