Богословље

на двору Фараоновом, природно био је писац Откровења која је директно од Бога добијао за свој народ. Зато се Мојсије с правом сматра не само за вођу свог народа и његовог посредника, већ и за законодавца. Те законе он је изложио хронолошки ане систематски, који начин излагања уверава нас да су дотични закони били одмах записани по њиховој објави,). Даље, Петокњижје нигде не говори о политичкој организацији Израиља што би био случај да је постало сасвим доцније у време царева, — већ задржава патријархални реж им. Управо Мојсије затвара стару а отвара нову епоху изабраног народа, јер је он уједно; последњи патријарх а пр в и прор ок, те је на тај начин посредник алка између прошлости и будућности, а његова књига веза између старог и новог времена. Такође, поред тога, пада у очи да се писац бори протнву мисирских врачарија и многобоштва; па, да је ова књига написана после Мојсија и заузећа Ханаана, у њој би се говорило о култу Вала и Астарте, чије су идоле обожавали ханаански народи 2 ). Све напред наведено иде у прилог томе да је Петокњижје написано у пустињн у току четрдесетогодишњег путовања, јер се у њему говори о животу у логорима (и то, нео логорима номадских народа већологорима завреме путовања кроз пустињу) на који се живот и прописе првенствено односили. Као што смо већ рекли, те прописе најприродније дао је и написао Мо јсиј е, један од најинтелигентнијих људи свог доба, јер је за време свог бављења на двору Фараоновслм, као члан свештеничке класе, био посвећен не само у египћанску религију већ и у египћзнску науку и закон. А као вођ свог народа био је опет дужан да то своје знање и ученост употреби на добро свог народа. Зато се трудио да помоћу божанске инспирације запише целу прошлост како свог народа тако и осталог рода човечанског, па и света у опште. И, да му сопствена садашњица не би остала неприбележена, почео је још од првог дана изласка из Мисира да води днев ни к путовања. 8 ) С тога књиге Петокњижја сем Постања и имају више карактер једног дневника; изузетак чини, дакле, само књига Постање која

’) Aem. Schopfer, Op. cit. exp. 320.

2 ) Упореди J. Kley, Pentateuchfrage (op. cif.) exp. 220.

s ) Бројеви XXXII!, 2.

176

Богословље