Богословље

свом законском делу; за књигу пак Постање Simon преставља да ју је Мојсије написао на основу усмених и писмених извора. Али Simon у Петокњижју као што рекосмо примећује и послемојсијевске додатке addimenta, који су се почели уносити у текст Tope од појаве знаничних пророка, због чега у тексту, вели, постоје многа понављања, слаба веза мефу деловима, и различити стил. Због ових својих закључака Richard Simon сматра се претечом теорије хипотеза негативно-деструктивне критике. Половином XVIII века, Jean Astruc, професор медецине у Паризу и римокатолик, анонимнии својигс списом постао је стварни тео рац негативне критике Петокњижја. Додуше, тај његов спис имао је апологетски карактер и циљ, наиме: да. Мојсија узме у заштиту као писца књите Постања односно Петокњижаја. To се види из наслова његовог списа, који гласи: „Conjectures sur les Memoires Originaux don il paroit que Moyse s’ est servi pour compposer le livre de la Genese. Aves des JRemarques, qui appuent ou qui eclaircissent ces conjectures 11 . 1 ) У наведеном делу Astruc je покушао да докаже да се Мојсије приликом састава књиге Постања служио прастар и м писменим мемоарима који су пре њега били написани,због чега се ти извори оригинални мемоари на неким. местима подударају, а на неким пак противурече једзн другима. По њему, Постање је састављено из чет ир и врсте старих. извора оригиналних мемоара. У прву (А) врсту спадају они извори где се за означење Божјег имена употребљава јеврејска. реч: Elohim (D е u s) ; у другу (В) врсту где се за означење Божјег имена употребљава јеврејска реч: Jahweh (Domin u s), односно Jahweh Elohim (Dominus Deus); y трећу (C) врсту спадају она места која се п о н а в љ а ј у ; док у четврту (D) врсту долазе она места у којима се у опште не: спомиње име Божје, те се због тога не могу ставити нити у A нити у В врсту; то су више фрагменти. Главна карактеристика D врсте је та што њена места изгледају сасвим страна. историји јеврејског народа. Даље Astruc додаје да је Мојсије у почетку споменуте изворе два главна (Елохим и јахве) и 10 споредних (фрагменте) ставио у четири колумне по хронолошком реду, који се ред није доцније више

’) 1753. r. Brussel.

184

Богословље