Богословље

Код склапања брака код Јевреја, у ирво време, ништа се не говори о брачном уговору. Код Јевреја се брак склагсао врло рано, као и код већих источних народа. И ако нам Стари Здвет нигде не говори о сгаростн младенаца, из израза; „жена младости твоје“ (Приче Солом. 2, 14. 15, 18.) јасно се то види. Талмуд одређује да се мушкарац од 13 година и 1 дана може женити, док невестд мора имати 12 година и 1 дан. Девојку су већином бирали родитељи. To је обично чинио отац младожењин (Пост. 24, 3. 38, Пон. Зак. 22, 16). Који је преговарао са оцем невесте (Пост. 24, 48. 50. Изл. 21, 7. 9.),, али је то могла чинити и мати (Пост. 27, 46.). При томе и девојка није остала без речи нити се силила да за некога пође, него се често њој остављала последња одлука. При Ревекиној удаји. Елиезер изриче бојазан, да девојка можда неће хтети поћи с њиме (Пост. 24, 5. 8. 39.), а мати и брат јој најпре питају девојку да ли ће поћи с тим човеком (Пост. 24, 57.). Син је могао да се жени чак и против воље својих родитеља (Пост, 26, 34.), и препуштало му се да си бира девојку (Пост. 28, 2.). За то је често, могао настати брак и из љубави. Девојке и жене, слободно су се кретале свуда, као и мушкарци. Оне иду за стадом, заједно са пастирима, иду по воду где се састају са мушкарцима (Пост. 24, 11. I, Сам. 9, 11.), чак се слободно упуштају у разговор и са непознатим странцима (Пост. 24, 15. 29, 10. Изл. 2,6.) и дозвољавају, да им чине услуге. Разуме се да је услед тога слободног кретања морало долазити к до забава младића са девојкама и до међусобне љубави као што се и спомиње љубав Мелхоле (Mihal) кћери Саулове са Давидом (I. Сам. 18, 20.) и Самсонова са Филистејком (Суд. 14, 2.), Удовице и распуштенице слободно су могле бирати мужа и нису требале никога питати (исп. I. Сам. 25, 39 след.). Када би се девојка испросила, отац младожењин или младожења, давали су дарове невести и њеној родбини 1 .) Специјални обред веридбе није постојао. Тек се доцније завео обичај да младожења натакне вереници на прст њене десне руке веренички прстен, са речима: „ти си ми верена овим прстеном по закону Мојсијевом и Израиљевом". 2 )

9 Novack: Lehrbuch der Hebraischen Archaologie Freibung i Br. 1894, I 155. H. Quthe: Kurzes Bibelworterbuch. Tubing. 1904, 140.

2 ) Zschoke, Das Weib im Alien Testament, Wien, 1883, 59.; Богословље 1927, стр. 26 г.

193

Брак и социјални положај жене код Јевреја