Богословље

бацила Мојсија као писца, него шта више, и саму садржину огласила као догађај који је доцније измишљен и од непознатих писаца (редактора) написан. Према изложеноме ми ову нашу расправу можемо поделити на два главна дела, од којих; у првом имамо изнети сва сведочанства унутрашња и спољашња о аутентичности Петокњижија као дела Мојсијевог; у другоме пак изложићемо историјат негативно-деструктивне критике заједно с погледима који су противни њеним хипотезама, т. ј. с погледима т. з. позитивне критике. Зато смо, дакле, ми и дали наслов овој нашој расправи: Мојсије и Критика, који је наслов уједно и њена деоба.

I Мојсије 1. Мојсије и писменост пре њега

Пре него што префемо на унутрашња и спољашња сведочанства која нам говоре о Мојсију као писцу Петокњижија, сматрамо за потребно да бацимо један поглед на литературу пре Мојсија у опште, а затим на писменост код старих Јевреја. Ово чинимо највише из разлога да видимо: да ли су стари Јевреји знали за писменост, и од када се та писменост код њих датира. Асиролози, на основу пронађених ископина, открили су нам једну богату литературу у Месопотамнји, колевци патријарха Авраама, која је тамо постојала на хиљаду и више година пре Mojci'ja 1 ). По њима, око 2250 године пре Христа, Вавилонија се налазила на једном високом степену културе. По Maspero-y „халдејске фамилије имале су своје приватне архиве, које су они умножавали с колена на колено. Они су ту скупљали поред података из своје сопствене историје и делове из историје фамилија с којима су закључивали савезе или обнављали односе или пријатељства" 2 ). Огуда је патријарх Авраам (вавилонски Abiramu 3 ) свакако савременик творца кулминације те културе,

*) Упореди: Homme! Frz., Geschichte d. alten Morgeniandes. Leipzig 1898.; такође од њега Die altisraelische Übersetsung in inschriftl. Beleuchtung, Munchen 1897. Brugsch H., Aus dem Mbrgenlande, Leipzig 1900. Уз to Пребиваше Израил вв Египтћ, В. Шпигелберга, перев. Г. И. ФаДнберга. Петербургв 1908.

2 ) Historic ancienne das peuples de Г Orient cfasique, t. 1, стр. 723.

s ) Ho Dr. Paul Schanz-y назив Abiramu je његово арамејско име, које се налази записато у уговорној таблици. (Види његово дело : Apologie des Christentums, 111 Aufl. Freiburg im Br. 1905., стр. 213).

166

Богословље