Богословље

нису имали имена богова, него су се бројали: први, други и т. д., а посвећивање дана боговима као у романским и германским језицима (dies Solis, Sonntag, Sunday, dies Lunae, Lundi, Montag i t. d.) Iша свој извор y религији, ане код Вавилонаца. Нико пак неће ићи тако далеко, да утврди да је религија порекла из Вавилона. Но у питању од куда религија, писац се упушта у непотребно објашњавање (стр. 291), при чему стоји на застарелом становништу западних рационалиста 19. века, код којих је у пуној важности изрека „timor deos fecit 1 . Данас уз ту тврдњу не ће пристати ниједан научник који се бави историјом религија, зато не би ни требала да буде у једном научном делу, особито у делу које је за „шире коло нестручнака 11 . Авраам није „isao traziti privolu od Hetila (bne Het) za kupovni ugovor 11 (crp. 94) него он тражи од Хетита да му продају комад земље, да задобије посед међу њима (Пост. 23, 13. 17. 18.). Тешко да је тачко што тзрдн писац о усељаваљу у Египат, када вели: „Тако se g. 1901. za Sesostrisa II doselio staresina Ebsa sa svojim bratstvom tinje“... (стр. 204.) Аутор сигурно мисли на тако звани ~benihassan“-CKH споменик, и ако га не спомиње, где се приказују неки Еемити који долазе у Египат под водством човека, чије је име Absa (слично библијском Abisaj, 11. Сам. 10, 10'. По старијем мишљењу тумачила се та слика, како је тумачи и писац, али по новијем узима се да то нису никакви Семити што се сел з , него да је то трговачка каравана која доноси у Египат зелену шминку маст за очи, (исп. R. Kittel: Geschichte des Volkes Israel I. Bd. exp. 59, Stuttgart (Gotha) 1923) To he мишљење бити тачније, jep и из Sinuhe-ових (а не Sinuhet-ovi о. с. 204) мемоара видимо да он налази доста познаника у своме бегству од Сесостриса 1., и у Библосу и Кедему, и кнез Ammiensu, земље горњег Retenu, зове гаксеби, јер на његовом двору чује „језик Египта 11 . Везе између Ханаана и Египта јаке су, дакле, још пре Сесостриса 11. При спомнњању истраживања Гаанака и Megidda (стр. 223) у Палестини, требало је споменути и откопане градове Јерихон и Сихем, што их је открио гласовити берлински археолог Е. Sellin Фенички алфабет има само 22, а не „24 знака“ (стр. 238).

249

Оцене и прнкази