Богословље

сно противуречност, приписао једном другом аутору 1 ), приручивши се на та] начин претходећој хипотези прастарих документа. И он je, дакле констатовао понављање о створењу света и о потопу. Затим je приметно да се три пута говори о исслежу Авраама из Месопотамије (Пост. XI, 29-31; XII, 1-5; XX, 12), а четири пута говори о Ветиљу (Пост. XXVIII, 19; XXXV, 1-7; XXXV, 6. 8-15; XXXII, 28-29). Односно имена „Израшь“ приметно je да, према XXXII 28-29, Јаков je то име добио jep се борио „с Богом и с људима“, а, према XXXV, 10, Јаков je то име добио приликом свог повратка из Падан-Арама када му се Јахве јавио у Ветиљу и казао; „Име ти je Јаков; али се од селе нећеш звати јаков него he ти име бити Израиљ И надене му име Израшь“. Значи, вели он, ова места стоје у противуречности. Такофе, као противуречност, сматрају и вест о рођењу Вениамина, кота je Рахиља, према Пост. XXXV, 17-18 родила у земљи Ханаанској, док према стиху 35 исте главе, Јаковљеви синови па и Венијамин рођени су у Падану Арамејском. У следећој пак глави (XXXVI) Vater je констатовао шест фрагмената, који су, вели, некада сачињавали засебне целине од разних аутора 2 ). Но сем наведсних места као главнијих, Fragmentenhypothese навела je још пуно противуречних места која ћемо ми овде само нотирати: 1) Књига Изласка, y II 18. 21, таста Мојсијевог назива Рагуило, док, y 111,1; IV, I ; XVIII, 1, назива га Јотор. 2) Закон о забрани једења крви у књизи Левитској поновљен je четири пута: 111 17; Vil 26, XVII 10; XIX 26 и у Пон. Закони X1123, па ипак, вели, ниједан од гьих с другим се не слаже. Слично важи и о забрани једења меса од цркнутих животиња (Изл. XXII3O и Левит. XI, 40; XVII, 15.). 3) У ослобођењу јеврејских робова такофе налазе два контраверзна места: по Изл. XXI, 1-2, роб се ослобађава седме (суботне) године; док по Левит. XXV, 39-40 ослобађа се јубиларне (50) године. 4) Нашли су противуречности и у одељцима где се говори о жртвама: Лев. XXIII, 18 и Бројев. XXVIII, 17 сасвим различите) говоре о жртви првенаца. 5) По књизи Број. IV, 23. 30. 47 тражн се 30 година живота за ступање у свештенички чин; премаТистој књизи VIII, 23 тражи се 25. година, и друга слична места.

’) Op' dt. стр. 406.

2 )· Op. cif. стр. 453, 473 и 476.

262

Богословље