Богословље

откривенье, што je веле одлика неког сасвим познијег писца, код кога налазе ове етапе прогреса: патријарси знају само за обрезање и Trankopfer, које je Авраам инагурисаор Мојсије зна за богослужење и чисте и нечисте животиње;. међутим свештеник јерусалилгски (кога сматрају аутором PC) сматра да je једино његово богослужење законито и продужење Мојсијевог богослужења, истичући на тај начин ритуалност и свештенство, који код њега стално играју главну улогу. 1 ) Зато лги код њега имамо народ теократије и хијерократије с првосвештеником на челу, који му једино од докумената приписује еминентну улогу. Стога, представници деструктивне критике писца докулгента Р сматрају више као религиског систематич aр а или релнгиског философа, него као аналисту или историчара. 2 ) То они закључују што код њега виде да религиске личности или предмете опширно описује, а у историју народа улази врло мало. И, пошто он води више рачуна о последицама но о узроцшма то га још слгатрају за статистичара који брзо скаче из епохе у епоху, водећи више рачуна о бројевима него о предметима на које се ти бројеви односе. Отуда, веле, код гьега се налазе добро уређени регистри генерација, пазећи много на форму и стереотипичност у сволг опису. А. Dillmann, на основу књиге Постања XXIII и Бројеви VIII и XVIII, лшсли да je писац PC свакако био свештеник и то: „Op fep р riest er“; иначе, по својој теорији, био je: „Aaronide“. 3 ) У противном, вели, ако се претпостави да je неко друго лице писац овог документа, онда оно не би овако запоставило народну историју, посветивши сву своју пажњу богослужбеном обреду. Даље, примећују, да писац при својој редакцији изгледа није имао пред очима раније документе JED (јер би закључују тада више обратно пажњу на националну историју), већ само „Н еilig ke 11 sgese tz“ (Левитска XVII—XXVI), који Dillmann обележава са S,a Kuenen ca P l . Врелге састава je вавилонско ропство a данашња редакција његова по ропству, због чета га и сматрају за најмлафи спис (докуменат) ШестокњижјаР) Изложено мишљење Граф-Велхаузенове школе прихватили

’) Упоредм Wellhausen, Prolegomena 2. А. стр. 429;

3 ) Упореди Schrader, Einleitung (op. cit.) стр. 260; Wellhausen, op. citстр. 429.

3 ) Op. cit. 111, 652.

4 ) Dillmann, op. cit. 11l 644; Kuenen, op. cit. стр. 260.

270

Богословље