Богословље

нични биограф и славопојац Душанов, наравне морао je да прећути ову страшну трагедију, тим више што je писао одмах после тих догађаја још првих година Душанова краљевања. 1 ) Можемо навести паралелу из руске историје. Кад je 11 марта 1801 цар Павле I био утушен у дворској завери, званично бито je објављено да je он умро од капи, и не само за живота Павлова сина Александра, него и сто година после тог догађаја (до г. 1905) није ни један руски-историчар смео да каже истину о томе догађају (док су заграницом о томе врло подробно писали). Са доста уверености можемо тврдити да je и Дечански пао као жртва дворске завере, jep о томе говоре сви странн и домаћи извори, осим званичног.

IV.

Много je теже решити питање, да ли je Душан крив у том погледу. Гиљом Адам и српски летописи непосредно га окривљују; ипак Грегора, који иначе нема симпатија према Душану, доста јасно и убедљиво говори о томе да су властела затворили и угушили старог краља против воље Душанове. 2 ) Можемо примити ово објашњење. И Александар I пристао je салю на дворски преврат; завереници су му дали реч, да ће његов отац остати у животу, ипак су га угушили. Нетто слично могло се десити и 24 новембра 1331. Ипак непријатељи младог краљз, и доцнија традиција тежко су веровали да би се злочин десио без учешћа младог краља, оног cui prođest maleficium. У сваком случају, ако Душан и није био крив за смрт свог отца, морао je да се осећа као саучесник, као узрок овог

'] Настав.ъач Данилов, иначе непознат, опнсује само прве године Душанова краљевања од г. 1331 до 1335, и нигде не спомшье да ће краљ Стефан постати цар. Очевидно je умро око г. 1335. Ст. Новаков и h примети да .Данилов ученик баца сву кривицу на Дечанског", док евн остали крнве Душана [Отаџбина V, 372]. Ово je, по нашем мишљењу, знак да je Данилов ученик писао неискрено, да се удворн своме новом кра.ъу

3] ас шох in carcerem coniiciunt, κάκείθεν ές ειρκτήν άπήνεγκαν, άκοντος invito fortassis et graviter ferente filîo; μεν ίσιος καί άσχαλλοντος гоп οιέα·ς σιωsed tarnen lacente et furori populi adver- «ώντος δ’ούν δμως καί άνπλεγβιν ον sari non audente. Verebatur enim, ne δυναμένου τή του πλήθους όρμή... ού in se ipsum пес opinantem gravius ali- κολλαί παρήλθον ήμέραι κάκεινον μέν quio consulerelur. Post paucos dies έν δεσμοις άπέπνιίαν... Greg. I, 457. patrem q'uidem in vinculis suffocant....

290

Богословље