Богословље

вања Петокњижја назвали „мит туранске мудрости и митологије“,!) за која су казали да су y ствари „подражавања престарог хетитског ритуса“, 2 ) која je кобајаги Бог Мојсију на гори Синају прописао, a који je веле био „један сасвим несемитски Египћанин“, 3 ) стари Израиљ био je политеиста који je тек за време вавилонског ропства постао монотеиста. Значи, до вавилонског ропства Израиљ није имао сазнање о једном Богу, коју је идеју веле он добио од Персијанаца, као и сазнање о анђелу, ђаволу, небу и паклу 4 ). По њима, цела садржина Петокњижја je просто измишљена и, ради ауторитета, приписана Мојсију, испунивши политеистичку веру старог Израиља коректурама и уметцима сада јерусалимског Јахве обреда По другима пак, 5 ) библиска повест je y ствари систематски фалсификат историје Израиља(!), где су Бога представили као аутора a Мојсија као посредника. По њима, пророци су творци монотеизма и закона код Јевреја, a не браниоци и применитељи тог монотеизма и закона 6 ). Но да видимо да ли je το тачно. Ако примимо за тачно мишљење негативне критике да je Језикиљ, пророк вавилонског ропства, стварни „проналазач специфичног Јудејства“, 7 ) онда какво наше мишљење може бити о осталим пророцима пре њега? Из њихових, неоспорно историских списа види да су то били људи: чврстог карактера, пуни врлине, људи који су љубили истину и једнога само Бога Јахве, кога су ce уједно и бојали. Ти и такви пророци, као људи, дакле, y својим списима проповедали су веру y једног и истинитог Бога, позивајући ce на Закон Мојсијев. Пророк Осије који je живео скоро на 100 година пре проналаска књиге Закона y јерусалимском храму за време јудејског цара Јосије (621. год.), цитира следеће главе те књиге: VIII, 13; IX 13; и XXVIII, 68 8 ). Остали пророци (нарочито Исаија и Јеремија) такође су ce

’) ibid. op. eit. стр. 356.

a ) ibid. op. cit. стр. 377.

3 ) ibid. op. cit. стр. 417.

4 ) ibid, op.' cit. стр. 448.

5 ) Wellhausen, Prolegomena; K. H. Graf, Die Qesch. Biicher, и њиховн следбеници.

6 1 Види опширније наш рад „Увод y старозаветне пророке “ („Веснпк“, мај-јуни 1928, стр. 365—369.

7 ) Chamberlaine, op. cit. стр. 368.

8 ) Упореди; Р. Vetter, Die Zeugnisse der verexilischen Propheten über den Pentateuch (y Tübingen. Quartalschrift 1889, стр. 512, u g. 1901. crp. 84 u 87. Такође Edouarde Naville, Le découverte de la Loi sous le roi Josias. Paris 1910., no коме je Mojcnje наппсао књигу Закона вавнлонским клинастим правописом.

5

Мојсије и крнтика