Богословље

Односно писмености код Египћана примећујемо да ce она датира из времена најмање од 3000. година пре Христа, Koiy, према развићу самог народа, можемо поделити на три системе: јероглифску, хијератичку и демотичк у 1 ). Како je дакле, египатски народ од увек радо писао, то je сачувана, богата литература писана y почетку y дубокој старини јероглифима, a затим хијератичким и демотичким правописсж. Кад читамо књигу Πост aњ е примећујемо да ce y њој о Мисраиму говори као о земљи дубоке прошлости, то јест о земљи y коју je y дубокој старини долазио био патријарх Авраам, a затим ce y њему сасвим настанио његов унук Јаков са својих дванаест синова. Али друга књига Мојсијева т. зв. Излазак, после малог увода (1 гл.) прелази на описивање садашњице Израиља y Египту, управо на описивање времена y које ce родио Мојсије. За време свог боравка са синовима y Ханаану Јаков je био y пријатељском и тесном односу са Ханаанцима, чији je, шта више, и језик био примио, али овде, y Египту, како он лично тако и његова деца па и потомци остали су на свагда потпуно одвојен народ својим обичајима, својим језиком, религиским култом и вером y једног живог и истинигог Бога, која je била вера њихових отаца Авраама, Исаака, Јакова. Сва je промена дошавшег Израиља y Египат била та: што je он y Ханаану живео првенствено номадским, a овде првенствено земљорадничкњм животом, који ra je учинио цивилизованим народом. Прелlа опису ове друге књиге тј. Изласка, Мојсије 2 ) je,

') Јероглнфско писмо je слнковито мсказана идеја без речи. Овај начин писања употребљавао ce y Египту од најранијег времена па све до ii ропасти старе епшатске културе; обмчно je прнмењпван на каменим споменицима. Хијератички правопис je еволуција јероглифа, управо то je курснвнн правопис, и употребљаван je приликом писања на папирусним лнстовима. Крајем пак VIII в. пре Христа даљим скраћивањем и свезивањем слова започетим код хијератичког провописа, створен je тако звани: демотички правопис (Упор. Herrn, Jos. Heyes, Bibel und Aegypten, 1 Teil Minister in W. 1904, стр. XII. Такође Aem. Schöpfer, Gescht. des A. Test. 6, A. München 1923. стр. 74., no коме ce нзум египатског јероглифског писма прнписује богу Тот-у, због чега je тај начин писања од Египћана сматран као свет, heilig).

3 ) Име Μојс ii ј е Јосиф Флавнје изводи од коптских речп: MO вода, и yс е = спасење, сходно књ. Изласка, 11.10, где ce вели: ,А кал дете одрасте, одведе га (мајка) Khepn Фараоновој, a она га посини: и надеде му име Мојсије говореИи: јер ra из воде извадих.“ (Впдн опшнрнпје Лопухин, Бпбл. Исторјч, стр, 529. нап. 1.). Алн данашњи писцн ово име обично

16

Богословље