Богословље

свом закону, назват; Халlурапијев закон Codex Н аmmurapi, y који je он унео, кодифицирао и допунио постојећи обичајзи закон. За нас нак Хамурапи има велику важност што je он сaвре мен и к патријарха Авраама, кога књнга Постање XIV,I, назива; Ам рa ф е л 1 ). Па како je Авраам живео y некада главном сумерском граду Ур y (сумерски Ur i) το je и он, као угледна и виђена личиост, по свој прилици био упознат са тадашњом вавилонском културом и писменошћу. To најбоље тврди утицај првобитне старе традиције коју je Авраам сазнао y Вавилонији и преко свог сина Исаака предао потомству све до Мојсија, који je исту унео y своју прву књигу као на пример: да je рај био y Месопотамији a не y Ханаану;. да je чувена кула била зидана y Вавилону a не y неком граду Палестине; да ce Нојев ковчег задржао на арменскои брду Арарату a не на којем брду обећане земље 2 ). Али како je y Авраамово време тој првобитној монотеистичкој вери и традицији, још сачуваној y Вавилонији, претила опасност да ce сасвим не изгубе под утицајем појављеног и одомаћеног пантеизма, себизма, зоотизма па и антропотеизма тј. идолопоклонства y опште, то Авраам добија од Јахвеа наредбу да напусти Ур y Вавилонији (тада насељеном од стране Касдима = Халдеја) и иде y Ханаан, где ће одв оје ни м начином живота и верског исповедања сачувати првобитну веру отаца y једног и истинитог Бога. И, како je писац Петокњижја и по времену и по месту далеко од свега овога, то он, следствено, врло мало и говори како о Вавилонији тако и о вери y њој,

] ) Односно времена када je Хамурапи живео и владао не слажу ce научници. Тако В. Lehmann (Zwei Hauptprobleme d. altorient. Chronologie und ihre Lösung. Leipzig 1898.) мисли да je Хамурапи владао од 2248—2194; Dornstetter (Abraham in Bibi. Studien VII Bd. I—3. Heft) рд 2180—2137; Hommel (Die altisraelit. Überlieferung) oko 2100; Überreiter (Der altbabylonische Königsname Nit in-zu. Bibi. Studien. VI Bd. I—2 Hft) од 1947—1892; a Ed. Meyer и Кинг (Волковћ, Закони вавилонскаго царч Хам.мураби, Москва 1914) од 1958—1916. Истовременост Авраама м Хамурапиа, као и историчност књ. Постања XIV главе потврђује нађена табла клинастог пнс.ча по којој je Hammurapi 32. год. заједно владао са нменованим y XIV глави Ариохом y Вавилону, a после пак победе над Ариохом, Хамурапи je владао још 11. годпна над целом Месопотампјом (1. Nikel, Genesis u. Keilschriftforschung, стр. 226.).

a ) Aloys Kirchner, Die babylonische Kosinogonie u. der bibl. Schöpfungsbericht. Münster in W. 1910. exp. 53.

24

Богословље