Богословље

Eliezera b. Hyrkanos врло духовито суделује y борби између Јудеја и хришћанских јудеја. (Šabbat 11 6ab.). И мати Rabine (y 5в.) упућена je y многа теолошка питања (Berah. 39b. Menalioth 68b.). И жене на селу живе, сигурно, много слободније. To ce види и из јеванђеља. У Витанији, селу близу Јерусалима, долази једна жена y просторије где су мушкарци за ручком, и помавује Исуса (Мат. 26,6), a y другом месту долази y фарисејеву где je Исус, опште позната блудница (Лук. 7,36 след.), сузама му пере ноге a својом их косом отире (Лук. 7,38.).

ОДЕЛО И УЛЕПШАВАЊЕ.

y жени je већ, тако рећи, урођена жеља и тежња за улепшавањем и допадањем. У прва времена човечанства одећа je ту да ce покрије голотиња тела (Пост. 3,7. 21.) и да ce заштити од временских непогода. Зато je и одећа врло примитивна, појас од лишћа (Пост. 3,7.), или од животињске коже (Пост. 3,21.), али ce временом почиње све више дотеривати. Женска одећа не разликује ce много од мушкарачке, али мора, ипак, да je постојала нека разлика пошто ce y Поновљ. Заксн. 22,5. забрањује женама да носе одело мушкараца и обратно, .мушкарцима женско, јер да je το „гадост пред Јахвеом“, значи да je το био обичај y пределима Ханаана, код суседа Израиљевих (исп. Doller о. с. 63.) Изгледа да су ct и девојке разликовале по одећи од уданих жена (исп. Број 31,17.) и краљевске кћери принцесе носиле су специално шарено одело (11. Сам. 13,48.) Удовица je, опет, шсила друкчије одело, које je било сасвим једноставно и од лростије материје (Пост. 38,14. Јудит. 8,6. 10,2. 16,9.). Место прегаче која покрива само бедра, као и код Египћана и Вавилонаца 1 ), настаје дужа кошуЉтг од грубе материје (платна) што ce назива „kutonet“ (ketoneth) (грчки „хитон“, латински „tunica“, a која ce носила на голом телу, али ce спомиње и прегача (I. Сам. 18,4. Јерем. 13,1. Приче Сол. 31,24.), коју облачи дечак када оостане мужеван, a до тога иде голишав. (11. цар, 3,21.) Даривање таке прегаче није био незнатан поклон. 11. Сам. 18,11.) Јонатан свлачи са себе своју прегачу и даје Давиду као знак његове особите љубави спрам Давида (1. Сам.

’) Benzinger I. Hebräische Archäologie 3 Afl. Leipzig 1927 стр. 73.

Брак и содијалнн положај жене код Јевреја