Богословље

пресађене y Русији од самога словенског апостола св. Ћирила. Према томе питање о „предисторији“ руског хришћанства представља велики интерес не само за историчара пркве, него уопште за сваког истраживаоца историје руске културе, a нарочито за историчара старо-словенске књижевности, чије су origines и до сада препуне нерешених и препорних питања. Има података, који показују, да ce хришћанска вера почела ширити y источној Европи још почетком друге половице IX столећа, ито с таквом интезивности, да je већ онда након руске навале на Цариград 860 године била код Руса уте мељена епископија. Али, као што и сваки други факат из најстаријег доба словенске историје, и овај je догађај застрт густом маглом, y којој тешком муком можемо разабрати нејасне околности, које би пружиле податке за тачно одређење његова места, времена и приликз, Да цело питање постане јасније, мислим, да би било корисно проговорити неколико речи уопште о оним политичким, етнолошким и културним приликама, које су y IX веку владале на територију садање Русије.

Познато je, да je цела Русија, рачунајући ту њене просторије са стално насељеним али још недовољно културнгш племенима Литаваца, Словена и Фина, a изузевши јужне степе, где су y το доба скитале многобројне номадске хорде неодређеног још до сада порекла, била на удару силном колонизационом процесу, који je ишао из области северо-германских народа. У давној су ce давнини јавили Скандинавци ни Балтиском мору и његовим источним обалама. Већ Тацит каже, да су y његово доба Шведи били на гласу као врсни морнари. Језикословни подаци показују, да су Фини упознали Шведе свакако пре II столећа наше ере. Долазећи на источну и јужну обалу источног мора, Нормани су залазили y ушћа река, које су текле из литавских, словенских и финских крајева, и по тим су рекама путовали y унутрашњост земље, ширећи своју власт над староседелачким племенима. Највећи напон досегла je ова колонизација y доба славног Херманариковог готског краљевства, које je y половици IV века обухватало већи део нсточне Европе. Бурно доба сеобе народа зауставило je овај процес, алн само привремено. Нови јаки импулс норманској колонизацији на иетоку дале су нове политичке н економске прилике, које

52

Богословље