Богословље
амастридског епископа св. Георгија, које je написано до 842 год., причајући о навали „Руса“ на Амастриду (град на северној обали мале Азије), зове Русе народом, који je свима добро познат са своје окр}'тности и крволоштва. Арапски извор из прве половине IX века, који je послужио географима X столећа (Ибн-Ростеху и др.), познаје „руску“ норманску колонију, смештену по свој прилици на Таманском полуострву. Боравак Нормана (Руса-Варјага) y црноморским крајевима засведочен je и топографским именима, која су забележена на италијанским средњовековним картама: Varaegia, Varangolimena, Varangico, острво Rossa, села Rossofar, Rossoca, Rossi, Rosso, Casar de Rossi, Rusija. У свом настојању да дођу до јужних мора Нормани нису само као путници пролазиди речним путевима, који су онамо водили од Балтијских обала. Њихове су лађе залазнле y ушће сваке реке, продирале су y унутрашњост литавских, словенских и финских земаља, где су храбри дошљаци градили тврђавице „gardi“, које су биле њихове факторије и упоришта колонизације. Пустошили су околину, робећи народ и пленећи сваку имовину, a каткада су оснивали праве независне државице, које су доцније или пропадале, или ce развијале y велике државне организме. Недостатак извора из тог доба да реконструишемо потпуну слику норманске источне колонизације, али на основи неколико фрагментарних података можемо нагађати, где су ce неке од тих државица налазиле. Да су такве државице постојале уз Лабу и Одру, сведоче многи извори, који описују ратове, где Полапски Словени заједно с Норманима иступају против Енглеза и Немаца; ти извори каткада називају Словене Норманима, кажу, да су Словени и Нормани, измешани међу собом, сачињавају становништво неких покрајина. Сент-Еврулски монах Ордерикус Виталис приповеда, да y земљи Љутића станује једно племе, које ce клања Водану, Тору и Фреји. Врло велики број топографских имена, начињених од речи „рус“, y басенима Висле, Сана, Буга, Дњестра, Прута и чак уз доњи Дунав показује како je јака била норманска колонизација дужином целог Вислинско-Днестарског пута од балтијског к Црноме мору. Садашња пољска исторнографнја доводи с њом y везу чак и почетак пољске државе. Код Литаваца y базену Њемена наилазимо на норманску државицу y Апуле. На западној Двини смештена je Рогволодова кнежевина y Полоцку. Ваљда
54
Богословље