Богословље

cy ce Нормани угнездилИ и y Пскову на Чудском језеру, јер из тог града узима кнез Игор жену Олгу, које име одаје њезино норманско порекло. На Ладошком језеру видимо норманску колонију y Старој Ладоги (Aldejgaburg), на Иљмењу —Новгород и Русу. Топографска имена показују да je близу Иљмења и реке Ловати постојао велики број „руских“ колонија. У Дњепарском ce базену стварају норманске кнежевине: Асколдова и Дирова y Кијеву, Турова на Припету. Тако звани Несторов руски љетопис помиње Синеусову државу на Белом Језеру, y средишту финског племена Вес’и, кроз чије je земље водио онај Арапима добро познати пут с Волге к Варјашком (Балтијском) мору. Можда ce и y Пермској области y богатој крзном и рудама Биармији малазило неколиио „руских* колонија: код арапских ce писаца сачувало неколико података, који ce могу односити ' само на некакве непознате „руске“ колоније уз Каму и Волгу. Чак и y Транскавказији покушавала je да ce угнезди y азербејџансксж граду Бердаа једна велика „руска“ чета ... Видимо, дакле,’ широки колонизациони процес, који ce, изилазећи из Скандинавије, y VIII —IX столећу шири територијем целе источне Европе, стварајући тамо читав низ независних државица, где je норманска дружина, учврстивши ce y тврђави факторији, узимала од околних староседелаца данак y натури, и ту je сакупљену робу одашиљала на далека светска тржишта. Тај je процес обележен и археолошким подадима: великом количином арапског новца, који су Нормани добијали на истоку и возили кући, и скандинавским предметима, чија налазишта тачно указују где je било местр појединих нрр-манских насеобина y источној Европи. Из једног од таквих норманских државних заметака развила ce Русија. У колико ce из летописне традиције да извући историјско језгро, можемо овако реконструисати почетак руске државе: y половици IX века Новгородска - област, насељена измешаним финским и словенским становништвом, налазила ce шц влашћу HopiMaHa. Урофеници сакупивши своје снаге протераше дошљаке, али кроз кратко време изнова потпадоше под варјашку дружину. Да ли cy je сами позвали као плаћенике за одбрану града рд других норманских руља, или je један део становништва y међусобној борби позвао Bapjare, да уведу ред и мир y земљи, или су можда истерани Варјази после веког времена опет освојили Новгород тешко je одредити

55

Питање о првом покрштењу Руса