Богословље

на сигурно. Свакако стоји, да су Варјази y Новгороду засели као освајачи, раширивши брзо своју власт по великом простору. Нестор прича, да ce један део новгородских Варјага одвојио и отишао на Југ y Дњепарски басен. Два предводника те дружине Асколд и Дир понудили су своју службу граду Кијеву, који je y το доба признавао хазарску власт, и били су приливени под уветом, да ће ослободити град од Хазара. Нова ce кнежевина није дуго одржала. Њезина северна мати, ујединивши: тамошња словенска племена, распрострла je своју власт и y поречје Дњепра. Године 882· Олег je освојио Кијев и пренео· тамо престоницу. Владајући сад целим путем „из Варјаг в Греки“, Нормани су постали најважнији фактор y полнтичком, економском и културном животу свих словенских плелlена, смештених y басену Волхова, Ловати и Дњепра. Освајај y ћи околне области, морала je нова држава прогутати друге суседне норлшнске државице, које су ce претвориле y покрајине Кијевско-Новгородске Русије. Тако напршмер она je освојила Изборск,. Бело језеро, Полоцк, Туров. Кнежевина губи значај норманске факторије и претвара ce y велику словенску државу. И сами ce освајачн мењају. Одељени од својих скандинавских рођака, станујући y политичкол\, економском и културном центру источног Словенства, управљајући државом y cnopasyAty ca ■ земаљском аристократијом („старцима градским“), a пола године боравећи y селима Древљана, Кривића, Северјана Дреговића π других словенских племена на „паљуд’ју“, и напокон подавајући ce упливу хришћанске пропаганде, Варјази су при лично брзо напустили своје норманске обичаје, заборавили свој језик и прометнули ce y Словене, тако да већ унук Руриков y половици X столећа носи словенско име Свјатослав. На самом почетку овог доба, кад je норманска дружина Рурикова настојала, да ce учврстн y Новгороду, 860-е године догодила ce навала велике руске војске на Цариград. Последица je била прво покрштење Руса и утемељење прве епископије код њих.

11. Ова je навала, позната под именом Асколдове и Дирове навале на Цариград, пренеразила je Грке тако, да су они саста-

56

Богословље