Богословље

Наше мишљење, да на овом крсту имамо ликове споменутих руских светитеља потврдиће чињеница, ако налазимо Сергија Радонежског и Никона ученика и наследника му да у иконографии заједно долазе и да се заједно сликају. Нашао сам да се они и заједно сликају на иконама. У саборној цркви Св. Троице-Сергијеве Лавре близу северних двери je икона преподобиях Сергија и Никона у сребрном окову, начињена по заповестп цара Алексија Михајловића 1 ) (1645-1676.). На запрестолном седмосвећњаку у Успенском Собору Св. Троице-Сергијеве Лавре су слике седам радонежски чудотвораца, а на челу ових су Сергије и Никон'“). На предњој страни напрестолног св. јеванђелија, дарованог Лаври од братије приликом 500годишњице смрти преп. Сергија, имамо слике Сергија и Никона 3 ). Царица Ана Ивановна пзрадила je два златна покрова, на једном je мала слика преп. Сергија, а на другом преподобног Никона·*). Није нам познато да ли je у руској иконографии сликање овог Сергија и Никона обична ствар и честа појава, а без сумње je да се заједно сликају на иконама. За своје мишљење, да на овом крсту имамо ликове Сергија Радонежског и ученика му и наследника Никона, и да je ово крст рускога а не српскога порекла, имамо још један аргуменат, а то je рускословенска рецензија сигнатура. Реч стал (ном. Sg. женски род, одређени облик) писано са а у сигнатури Св. Троице, je чиста рускословенска рецензија, што je немогуће у српскословенској рецензији, по којој би ова реч била написана овако; стаа, сшпаа, или стаи, csemaia, а никако са а. И у оном нејасном запису изнад св. Николе (Fig. XI! Au dessus de S. Nicolas) имамо слово a. Г. Д-р C. Куљбакин, признати слависта и палеограф потврдио je да je стал чиста рускословенска рецензија, и упозорио ме je joui да слово m са три црте најраније долази у 14. столећу, а пре 14. столећа не долази, те и према томе не може овај крст бита из времена пре 14. столећа, па према томе не може бита из 12. столећа, тј. од Немање.

! ) Историческое описаше Свято-Троицмя Серпевы Лавры, Св. Тропцкая-Серпева Лавра, 1902. стр. 20.

2) Ibid, ‘25.

3 ) Ibid. 47.

4 ) Ibid. 52—53.

120

Богословље