Богословље

Из свега реченога, држим, излази јасно, да на овом крсту из ризнице' цркве св. Петра у Риму имамо руске светитеље Сергија и Никона, да je према томе овај крст рускога, а не српскога поставка, и да je овај крст из времена после канонизације преп. Никона (f 17. нов. 1427 или 1428). Пошто je преп. Никон према наведении речима Голубинског прибројан светитељима крајем 15. и почетном 16. века, и до митрополита Макарија слављен само у Св. Троице-Сергијевој Лаври, а званично канонизован на Макаријевском Сабору 1547. г., то je најраније време из кога може бити овај крст крај 15, и почетак 16. столећа. Но пошто овај крст по својој прилици неће бити да je резан одмах у то време, него тек иза утврђене заједничке иконографије Сергија и Никона, то држим да ће овај крст бити из 16., па можда и из 17. века. Крст je рађен или у Русији или joui пре у Св. Гори, где je од 16. столећа нарочито и искључиво цветала резбарска уметност ове врсте, а за Св. Гору говорио би и грчки натпис на окову овога крста, који имамо код Msgr-a d’ Herbigny-a (р. 21.). За светогорско порекло овога крста говорио би и бешеновски напрсни крст од слонове кости, који са овим крстом из цркве св. Петра има ове заједничке особине : на једној страни бешеновског крста имамо горе Св. Тројицу као и на овом крсту, а с друге стране поред Св. Николе имамо два монаха са сигнатуром СЕР(ИР)МИКОМ. Ово ће такође бити Сергије и Никон. ИР у загради није јасно, a ja сам тако у својим белешкама записао. Сигнатуре на бешеновском крсту су грчке, те ће по свој прилици бити да je и он из Св. Горе донесен у Фрушку Гору 1 ). Пре него што завршимо, морамо напоменути да je чудновато што Msgr. d’Herbigny скоро ништа не наводи из књиге коју помиње (р. 12.): Fr. An g. Rос ca, Commentarius de particula ex pretioso et vivifico ligno ss. Crucis Salvatoris J. C. desumpta, sacris imaginibus et elogiis eodem ligno incisis insignita et in apost. sacrario asservata. Romae 16Ü9., када из писања Msgr-a d’Herbigny-a излази да се у овом коментару говори о овоме крсту из цркве св. Петра. Из овог коментара наводи Msgr. d’ Herbigny само то, као да je папа Климент VII (1523-1534) после

Ј ) О бешеновском крсту расправљаћемо у књизи: Старине фрушкогорских манастира (спремљена за штампу).

121

Крст у ризници цркве св. Петра у Риму

Богословље