Богословље

ralphilosophie, Viktor Cathrein, I. Bd., Leipzig 1924. стр. 507,). Ha exp. 178. писац одобрава или правда „restrictio (reservatio) mentalis“, што православие моралисте не признају. Излагање о времену и начину поста на стр. 202. различите je од гледишта православие цркве. Исто тако на стр. 211.—212. и 222. ие цркве о епитимији и римокатол. сатисфакционе теорије. Трећа свеска:На стр. 83. писац говори о општој обавезности целибата за римокатол. свештенике, што код православних није случај. У православно] цркви забрањен je брак ипофаконима после извршене хиротесије, a ђаконима и презвитерима после хиротоније (сравни: Правила Православие Цркве, Др. Н. Милаш, књ. 1., Н. Сад, 1895. стр. 446,). Пошто су се пак епископи из давнине поставляли и постављају из редова калуђера, то се обавеза целибата за епископе сама по себи разуме. Осим тога разлика постоји и у томе, што по учењу римокатол. цркве и ипођакон спада у вишу, а код нас у нижу јерархију. На стр. 88.-89. и Mausbach говори о неразрешивости брака, односно да се муж и жена могу развести салю од стола и постеље; док се по учењу православие цркве брак може развести (Мат. 19,9.). На стр. 241.-242. писац се не изражава отворено против лажи у нужди (Notlüge). На стр. 245.-246. писац одобрава т. зв. амфиболије (двосмислености) и у вези с тим одобрава и „restrictio или reservatio mentalis“ (сравни и И. св. стр. 178.). И система J. Mausbach-a може корисно послужити нашој нарочито стручној читалачкој публици, разуме се уз горше примедбе, зато je и препоручујемо нашим читаоцима.

Симеон Сшанковић.

Der Sittlichkeitsbegriff in der antiken Ethik, von D-r theol. et phil. Friedrich Wagner, o. ö. Professor der Moraltheologie an der Universität Breslau, 1928., I-VI-j-187 Seiten gr. B°, Aschendorffsche Verlagsbuchhandlung, Münster in Westf. (Münsterische Beiträge zur Theologie, herausgeben von Univ-Prof. D-r F. Diekamp und Univ.-Prof. D-r R. Stapper, Heft 14.). Поя овим насловом издао je у предпрошлој години D-r F. Wagner горњу књигу, y којој рисправља о појму моралности у античкој етици, т.ј. код старих најпознатијих грчких и рим-

161

Оцене и прикази