Богословље

скнх философа. Одмах у почетку предговора писац напомиње, да му je питање моралности (norma moralitatts) дало повода, да се опширније позабави античном етиком. Осим тога по речима писца, дала му je повода и та околност, што се о горњем питању (о појму моралности) римокатоличке моралисте још увек нису потпуно јасно и подједнако изјаснили. Питање спада како у Моралну Философију, тако исто и у Морално Богословље. Да би пак овај проблем што боље објаснио писац налази за сходно, да ово питање историски испита све до почетна грчке философије, где се овом питању расправља. По угледу на грчку етику и хришћанска етика, спецнјално схоластична, почела се такође да бави овим проблемой. С друге стране по писцу овај проблем, питање о норлш моралности, овако схваћен, није од грчких и хришћанских моралних философа пре схоластичког времена овако третиран. Наиме, овај je проблем у тесној вези са другим моралним питатьима, и то: с питањем о највишем добру, о стварној разлици између добра и зла, њиховој разлици по суштини, односно о суштини вр лине. Према томе одговор на проблем о норми моралности код старик грчких и римских философа може се испитивати салю у вези са овим споменутим питањима. Зато je по писцу неопходно потребно, да се ово испитивање протегне на цео појам моралности у античкој етици, да се, што je могуће јасније, историски изложе гледишта појединих грчких и римских философа и њихових школа о суштини моралности, управо да се изложи њихов поглед на морално добро или врлину, као и на то, како се на њихова гледишта односе према одговарајућем учењу хришћанске етике. По овој напомени писца горње књиге ова дшнографија треба да послужи само као увод за историју схватања моралности у хришћанском времену, Даље писац признаје, да се при изради ове монографије служио већином литературой из друге руке, изузимајући само морално учење Платона, Аристотела и доцчијих Стоика, где се служио директно њиховим делима. Ово писац правда тиме, што je морално-философска литература Грка и Римљана тако опширна, да je за то потребно дуже времена и специјалније изучавање, што у овом случају не одговара његовој намери. Дуже и специјалније бављење античком етиком ишло би'; на штету његове струне (писац je професор Моралног Богословља). Даље писац вели, да се при изради

162

Богословље