Богословље

рона, Сенеке, Епиктета, Марка Аурелија, Новопитагореизма, Плутарха, Филона, Плотина и доцнијих Новоплатоника. Од свих ових философа и философских праваца писад се најопширније позабавио, што je у осталом и сасвим природно, са моралним учењем: Сократа, Платона, Аристотела и Стоика. Само излагање моралног учења Платона и Аристотела заузима више од једне трећине књиге. Књига je написана са лаким стилом. Што се пак тиче саме израде може се без икакве резерве рећи, да je израђена прегледно и стручно. Овако уверење о горњој књизи може и мора стећи сваки онај читасц, који je ма и у основима познат са предметом, о коме књига расправља, и који je пажљиво прочита. Да je пак споменута књига изранена прегледно и стручно гарантира и сама квалификација писца, који уз докторат теологије има и докторат философијеКњига се може, с обзиром на њену стварну вредност, топлопрепоручити ужем кругу стручних читалаца.

Симеон Сшанковић.

Известия по русскому языку и словесности? Академии наук. С. С. С. Р. Ленинград, 1928. г. Са каквим се тешкоћама данас научно ради у Русији, нарочито у области славистике и лингвистике, види се по издањима Академије Наука у Петрограду и по часопису „Известия по рускому языку и словесности“, који сад излази ретко и то у врло ограниченом броју: наведена свеска je изашла свега у 850 примерака. Али je свеска богата својом научном садржиним. Тако академик В. Иеретц у свои чланку „неизвестные подражатели кн. А. Д Кантемира“ наводи читав низ примера о томе, како су сатире Кантемира биле познате широкој публици и пре штампаньа и како су се оне шириле у рукопису у великом броју спискова. Кантемир je, доказује Перетц, имао много подражатеља на северу и на југу Русије. Μ. Н. Спенански у чланку „Корсунское“ чудо Козьмы и Дамиана“ доказује, да се „сказание“, судећи по скраћеним текстовима, јавило у XV XVI веку, те према томе постоји „Рассказ“ у првобитном облику много старији. А ако се узме, да je „сказание" Новгородског порекла, Сперански мисли, да би легенда била из XIV века. Пок. А. И. Собољевски (изгледа да je последњи чланак из пера великог научника) у интересантном чланку „Славяно-Скиф-

164

Богословље