Богословље

ские этюды“ између осталога, говорећи о називима река у Русији и на балканском полуострву, изражава мишљење, да je на балканском полуострву, до обала Јадранског мора, у старо доба живео народ, који je у родбинским везама са становницима Русије. Тако, реку Неретву он везује по имену са притоком Днестра Гу-ретвом и Го-редвом, притоком Горње Оке, a такофе са Неретом, притоком Зап. Двине. Реку Босну испоређује са Бозна у Волинској губернији; До-босном у Могиљевској губернији; Затим Драву, Дрин и Вар-дар везује са О-дра у Черњигов. губернији, Одревь у Калужској губернији, Ведра у Смољенској губернији, Одрин у Оргубернији; Ибар са Ибр или И бра у Волинској гутернији, испор. грч. ’'εβρος, лат. Ebrus, по Гесихију „јарац“ит.д. Али не улази у дубљу етимологију ових речи. У свом чланку „Из истории древне-славянской письменности" Собољевски доказује: 1) да je „прича о царици Динаре“ преведено са грчког текста у стиховима; 2) да се „сказание о 12 пятницах“ јавило као састав од разних „сказаний“ поводом празновања овог или оног петка; и 3) најзад говори о изворима, где се прича о непразновању недеље. Н. Никољски у свом опширном чланку „К вопросу о сочинениях, приписываемих Кириллу Философу“ доказује, да je у XV, XVI и XVII веку Ћирил, учитељ Славена, био познат руским писцима под именем Ћирила-Философа или Св. Ћирило. Овим именем су га још од XI века називали Месецослови, Пролози и Службе, премда га називи неких спискова његових животописа зову чак и у XVI веку Константином Философом, „наречении Ћирилом“. „Сказания“ о проналазачу словенске или руске азбуке, говори Никољски, добила су код Руса joui од почетна XV века широку познатост преко Летописа, Хронографа, Палеја, а неки написи о почетку славенског писма и преко других творевина, као нпр., животописа Стефана Пермског, и име Ћирила Философа добило je значење синонима Словенског Просветитеља. Али je несумњиво и то, да написи и одломки, који су носили име Ћирила Философа, често и у доцнијим рукописима, само су понављали префашње предање, које je могло бити из времена, када je рад Ћирила у Русији имао мањи књижевни одјек и када je име „Ћирил- Философ“ могло имати везу с именованьем неког другог непознатог нам писца.

165

Оцене и приказ и