Богословље

слатко пећи. То се изражава у имену за бесквасне хлебове „massot“, по којима и сам празник носи име. Док се у првом наведеном извештају (Изл. 23, 14—18), спомињу само бесквасни хлебови, дотле се у другом спомиње нетто ново, клање и једење пасхалног јагњета. Оно се има јести са бесквасним хлебовима и горким зељем. Захтева се, при томе, да га морају сви јести и дошљак и домородац. (Изл. 12, 19.), Али у исто] глави, само на другом месту, (Изл. 12,43 —49) говори се другојаче. Само се Израиљцима дозвољава да ј еду, док се то забрањује туђину или дошљаку, а од купљеног се роба захтева, да се има најпре обрезати, па тек онда да може јести пасху. При томе се наређује, да се мора јести у исто] кући, и да се месо од ње не сме износити из куће. Исто тако да ]о] се не сме преломити кости (Изл. 12, 46.), нити да je CAie јести когод од необрезаних (12, 48). И при поновном записивању закона „од десет речи“ на две плоче, наређује Јахве Мојсију да се празник пресних хлебова (hag hammassot) држи, седам дана да се једу бесквасни хлебови, месеца Авива, jep се тога месеца изашло из Мисира (Изл. 34, 18.). На то се одмах надовезују наредбе о посвећивању првенчади Јахвеу и празновању суботе, док се о пасхи и пасхалном јагњету, ту ништа не спомиње. Тек се на другом месту вели да не сме преноћити до jyrpa жртва празника пасхе. (Изл. 34, 25). Ту се дакле претпоставља, да су прописи о пасхи познати, али се говори као о засебном празнику. Засебно се спомиње празник пасхе од празника бесквасних хлебова и у књизи Левитско] 23, 5.: „четрнаестога дана првог месеца у вече, пасха je Јахвеу. А петнаестога дана истога месеца празник je бесквасних хлебова (,hag hammassot“): седам дана једите бесквасне хлебове. Први дан нека вам буде сабор свети, никаквог посла ропскога не радите, него за седам дана приносите Јахвеу жртве огњене, а седми дан нека je сабор свети, не радите ни једнога посла ропскога“. Истим, готово, речима одређује се празновање пасхе четрнаестог дана првог месеца и бесквасних хлебова петнаестог дана, у књизи Бројева 28, 16. след. Салю се при томе детаљније одређује број жртвених животнња: два телета и једнога овна и седам јагањаца од године све без мане, за спаљеницу („'ola"), а за принос („minha“) белога брашна помешана са уљем, уз свако теле три десе-

172

Богословље