Богословље

тине ефе, и уз овна две десетине а уз свако јагње по десетину ефе. А као жртву за грех („haitat“), ради очишћења грехова, имао се принети јарац (Број 28, 23.). У Поновљеним Законима (Девтерономиј; 16,1—8.), изгледа да се не прави разлика између та два празника, него се спајају у једно: „Држи месец Авив, и слави пасху Јахвеу Богу својему, јер месеца Авива извеи те je Јахве Бог твој из Мисира ноћу. И закољи пасху Јахвеу Богу своме, од ситне и крупне стоке, на месту које изабере Јахве да онде настани име своје. Не једи с њом кваснога; седам дана једи с њом бесквасне хлебове, хлеб невољнички, јер си у журби изашао из земље мисирске, па да се опомињеш дана изласка својега из земље мисирске, док си год жив. И да се не види квасац у свој твојој околини за седам дана, и да не остане преко ноћи ништа од меса које закољеш први дан у вече. Не можеш клати пасху у свим твојим местима које ти даје Јахве Бог твсј, него на месту које изабере Јахве Бог твој да онде настани име своје, онде кољи пасху у вече о сунчаном заходу, у време изласка твога из Мисира. А пеци je и једи на месту које избере Јахве Бог твој, и ујутру се врати и иди у своје шаторе. Шест дана једи бесквасне хљебове, а седми дан да je празник Јахвеу Богу твојему, тада не ради ништа.“ Код свих тих наведених извора наглашава се да je пасха установлена за спомен изласка из Мисира. У томе се сва места слажу, слажу се и у дану празновагьа, затим да се све квасно мора уклонити из куће и да мора бити ноћна вечера, од које не сме ништа остати до зоре. Али се у наведении прописима може приметити и нека диференција. Постоји разлика, већ у самом називу празника. Док се на неким местима израз „pesah“ у опште не спомиње него долази само „hag hammagsot“ празник бесквасних хлебова, дотле се на другим местима спомиње само „pesah“. А, један и други треба да имају исти значај, потсећање на излазак, На неким местима споминье се само једење бесквасних хлебова (Изл. 23. 14. 34, 18.), док о клању и једењу пасхалног јагњета нема ни спомена. Негде се одређује да се животиња има клати код куће (Изл. 12, 4. 22.), а у Поновљеним Законима се захтева да сейма клати код јединог храма... „на месту

173

Пасха