Богословље

мисле и уче: да je Божја инспирација у изабраном народу престала после последње књиге малих пророка т. ]. пр, Малахије. Овај закључак изводе на основу свих чињеница: прво, што се палестински канон завршава овом књигом; и друго, што сам пр. Малахија оглашује себе последњим пророком, кад каже: „Памтите закон Мојсија слуге мога, коме заповедях на Хориву... Ево, ja ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господгьи“. 1 ) Ове речи као и речи 1П 51 . његове књиге где се говори о слању анђела да приправи пут јесу месијанско пророштво о појави Претече Јована Крститеља. Овим пророштвом Малахијиннм, дакле, комплетирана су ранија месијанска пророштва о појави и раду Месије, због чега се сада Јеврејин оставља самосталном животу да се кроз тај самосталан живот, руковођен књигом Мојсијевом и пророцима, припреми за велики долазак Месије Исуса Христа. А како je пр. Малахија, по јудејској традицији, 2 ) после књижевника Јездре и кнеза Неемије био први и главни члан Велике Синагоге, која je 444. год. пре Христа заключила палестински канон, то се може прихватити горње предање, по коме je пр. Малахија био последней Богом инспнрисани писан, кога Јевреји због тога још друкчије називају; „печат Дошавши до ове констатације пада у очи да су не самостарозаветни списи били написани изабраним инспнрисаним писцима, него да je и зборник, кодекс нстих т.ј. канон такође завршен и закључен инспирисаним писцима, као што су : Јездра, Неемија и пр. Малахнја. По Талмуду: „Малахија са Агејом и Захаријем, били су последњи пророни, с којима се Св. Дух удаљио од Израиља“. 4 ) Ово потврђују и јеврејски

'αληθείας (Иринеј, adv, haeres. I, 9), и канон вере κανών гп'отешс (Јевсевије, Hist. ecel. V, 24; Тертулијан, De Veland. v!rg. I). Према наведеним учењима реч канон, у црквеном језику, значи: правило вере, који je главнн регулатор књнга Бнблије. С тога канон значн не само један каталог књига, него и основно правило, принцип који означује колекцију или листу књига, које садржс верске и моралне истине, откривених од Бога преко инспирисаних људи, који су те истине затим записали ради упутства и спасења човечанства (Упор. Keil, Lehrbuch d. Einleitung in die kanonishen u. apokryph. Schriften đ. A. Test FraiiKurt а M. 1859. §213.).

’) IV, 5.

η Erubin, 2046; 1096.

3 ) Sota 486 ; Nash 536 и др. места:

4 ) 486.

180

Богослов.ъе