Богословље

пнсци неканонских књига (т. ј. књига написатих после закључења палестинское канона у времену од V-II в. пре Хр.) да пророка и надахнутих писаца у њихово време није било у Израиљу. 1 ) Блажени Августин, изгледа, био je присталица овог мишљења найме: да од пр. Малахије до Исуса Христа није било божанског ни откривења ни богонадахнућа. Ово потврфују његове речи: „А кад племе јудејско није више имало пророка, надало се у оно време да ће после ропства, које je било у Вавилону, а пошто буде оправљен храм, бити боље 2 )“. Палестински канон подељен je (свакако при закључењу) на три главна дела: закон thorâh, пророци neviîm и хагиографи khetuvîm. Први део садржи пет књига Мојсијевих т. ј. Петокњижје; други део подељује се на пророке раније nevi’im rišonim (а то су књиге Исуса Навина, о Судијама, I и II Самуилова и ! и И о Царевима) и пророке позније nevi’im aharonîm, које су у правом смислу речи пророчке књиге: пророка великих nevi’im gedolîm (Исаије, Јеремије и Језекиља) 3 ) и пророка малих nevi’im katonîm (Осије, Јоила, Амоса, Авдије, Јоне, Михеја, Наума, Авакума, Софоније, Агеја, Захарије и Малахије, који чине једну књигу); треки пак део садржи оне књиге којих нема у прва два дела (а то су; Псалми. Приче Соломонове, Job, Песма над песмама, о Рути, Плач Јеремијин, Проповедник, о Јестири, Да■нило, Јездра с Неемијом и књига I и II Дневника) 4 ).

1 ) Види Мудрости Исуса енна Снрахова, XILuL, где писац књиге нрвосвештеника Симона не сме да назове пророком и инспирисаним. 1 Макавејска, I —И; IV, 46 и IX, 27 говори о ранијим пророцнма и испуњењу њихових пророштава; у 111, 46 и XIV, 41 очекује појаву „истинског пророка“, с напоменом да нису видели пророка у својо| средний.

2 ) De Civitatae Dei, XVlil, 45.

3 ) Књига пр. Данила, у јеврејском тексту, палази се у трећем делу, пошто њега Синагога сматра пре и више за историчара него за пророка (Види Талмуд, Baba bathra { о. 146).

4 ) По Јосифу Флавију (јевр. писцу из првог века наше епохе) и александиским Јеврејима палестински канон има 22 књиге ; док палестински и познији Јевреји маводе 24 књиге, који смо број и ми овде навели. Број 24 добија се на тај начин што je књига о Рутн одвојена од књиге о Судпјама и Плач Јеремијин одвојен од његове пророчке књиге. Овај број 24 налази ce y данашњој штампаној јеврејској Библији. Деобом пак свих сложених књига добија ce број 39, (Опширније Fürst, Der Kanon des A. Testaments, nach den ÜberliefrungenTahnud und Midrasch. Leipzig 1869).

181

Палестински канон Старое Завета