Богословље

име. Сад се о рушевинима тог манастира хаџијама прича, како je св. Богородица после распећа свог Сина живела и преставила се баш у тој кући 1 ). Ако je ово преношење традиције ca зграде садашње џамије Неби-Дауд на Савин манастир на Сиону наступило већ у XVI. веку, онда je Матија имао још више разлога за упоређивање њ его вих монаха са апостолима, сакушьеним око самртничке постеље Богоматере. И на Синају словенска монашка колонија у манастпру св. Богородице добила je већ у XIV. веку претежно српски характер, који je сачувала и у XVI веку, кад je имала и игу-,, мане српске народности-). Дакле и синајски калуђери, судећи по свему, мора да су српскога порекла. Сасвим je природно, да су калуђери тих српских манастира заједно отишли из Свете Земље за скупљање по свету милостиње, да су се заједно нашли у Софији у одлучном тренутку и заједио примили учешће у прослави словенскога мученика. Служба, састављена од њих, има врло свечани карактер:има бденије, паремије, полијелеј, синаксар после шесте песме канона, послеполијелејни псалом (45.), два јеванђељска чтенијаг. на јутрени, Лук., XI, 12—19, ина литургији, Job. XV, 17 26, XVI, I—2, те једно чтеније из Апостола, Тим. 11, 1 И 3 ). Свакако заслужује ближега приучавања као леп пример српског верског песништва у XVI. веку. Овај случај показује нам сву величину улоге, коју су у току векова играли српски палестински и синајски монаси у духовном животу како Срба, тако и Бугара. У тешко доба турског ропства они су узели у своје руке преко својих скупљача. милостиње верско и морално васпитање ширих народних еловенских маса на Балкану. Лепо слика рад и значај таквих скупљача епископ Порфирије Успенски. Они су давали народу, вели он, више, но што су примали од њега, и зато су били тако омиљени од њега. Обилазећи словснске земље, свуда, где jeбила у томе потреба, служили су Божју службу, вршили Св, Тајне, светили водицу, читали народу јеванђеље и књиге духовне садржине, учили га вери и моралу, подржавали његов

') Јв ., юз.

2 ) Влад. Розов: Српски рукописи Јерусалимп и Синаја, гл. јужнословенски филолог, кн>. V. стр. 123.

3 ) Сирку, op. cit. CCCXLV.

218

Богословље