Богословље

ља генитивом понекад и у старим споменицима српске рецензије 1 ). Све ове погрешке, у осталом доста калобројне, слободно се дају објаснити тиме, што je Службу преписао исти Матија, коме није никако ишло за руком да савлада деклинацију и који у свои оригиналном делу прави на сваком кораку ужасне погрешке у том погледу. Служба дакле нема наклоности к брканьу облика деклинације. Уз то Служба je написана сасвим друкчијим стилом, него Похвала и Житије, прилично течним, лаким, једноставним и јасним. Све то показује, да су автори Службе боље владали српским књижевнвм језиком, него автори Житија и Похвале, и више од њих подлегали утицају живога српскога језика, дакле да су били Срби. У прилог српскоме пореклу тих монаха иде и сведочанство Житија, да су били из Сиона и Синаја. Како сам доказао на другоме месту св. Сава основао je на Сиону српски манастир и цркву у част св. Јована Богослова клиаоу домоу ИГО, ИД£Ж£ К-к пр-кжд£ ПЛКТКСКК] np-kEKIKdAK. Х'рали пр-кчистоую ■Бэгороднцоу по распЕтии господним 2 ). Ништа није природније од претпоставке, да су ови словенски калуђери из Сиона, који су писали српском рецензијом, били баш Срби из овога Савина манастира. А речи Житија; мниси н-Ьци отх cf го Groiid соуще. Й ОТХ СЙНаЙСЦЕИ ГОрЕ ПрИСПЕЕШЕ. МКО Ж£ ild ОуСПЕШЕ Elp-fecf KI £ ВЦ^Е чкстпи âiï сл κι 3 ) можда чак намерно циљају на тај лганастир и изазване су везаном за њега успоменом за боравак и престављене св. Богородице. Ту успомену имао je на уму св. Сава кад je градио свој манастир, и Доментијан, кад je писао о његовом оснивању. Свакако нису заборавили на гьу ни калуђери тог манастира. Пошто je зграда, за коју je старија традиција везала становање и престављење Богоматере, данашња џамија Неби-Дауд 4 ) пала у руке прво католика, а затим мислимана, код православних појавила се тежња држати за кућу св. Јована Богослова баш Савин манастир. На ово je изазивало већ само његово

*) Miklosich; Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum, 1126.

2 ) Страница из живота св, Саве, гл. Споменик Српске Краљевске Ака· демије, LXIX, стр. 97.

8 ) Сирку, op. dt., 140.

4 ) Вл. Розов, оп. cif., 103—104.

217

Служба и канон св. Николи новоме софијскоме

Богословље