Богословље

на свет. Ma да су и за поједине наше већ сбјав;l>ене споменике били нацени нови рукописи, нова критичнија издања тих споменика све су мање приређивана. Млади су се све више одбијали од тога рада. Jep, код нас су се појавили нови учитељи, који су проповедали да прави научник треба câM да нише и расправља, и да je издавање споменика нижи научни рад, који се у главном обавља руком и вредноћом, а не главой и ученошћу. Али, тако се о томе нигде не мисли у другом свету. Напротив, тамо су се од' увек баш највећи филолози и историчари највише бавили издавањем старих споменика. Нема сумње, много je комотније писати студије код куће за својим столом, него ли капати по бнблиотекама над старим рукописима, да би се из њих преписало и издало неко старо дело. Али да je овај други посао лакши и нижи од оног првог, то je далеко и од истине и од правичности према овој врсти научних трудбеника. Jep стари текстови ма на ком језику, па и на нашем, ретко су кад до нас дошли у првобитном рукопису самог писца, који би издавач имао само да верно препише и одштампа, него већином у доцнијим преписима с тог оригинала или са других, пропалих, препнса. Сачувани преписи обично нису сасвим верни оригиналу, него су више или мање пуни писарских грешака, а каткад и хотимичних изостављања или уметака и додатака. Због тога се махом ни два, а камо ли више, преписа једног истог нашег старог дела готово никад дословно не поклапају један с другим. И код нас je, дакле, ту исти случај као и у другим старим књижевностима. Међутим, издавачу je задатак да из тако искварених или осакаћених преписа што верније реставрира сам изгубљени оригинал. Лако je замислити, колико je њему за то потребно не само труда, него и знања нашег старог језика, познавања ствари о којнма се говори у том делу, поправљачке проницавости, a уједно и опрезности у том поправљању! У место олаког потцењивања тога научног рада, пре би се код нас могло желети да се за њега у нашој науци створе још бољи предуслови него до сад, да имамо за то што спремније стручне раднике и да се научни уравањ наших пздања старих српских споменика поднгне на висину на којој стоји на западу. Ми још немамо ни каталоге за све сачуване нам збирке наших старих рукописа, те не знамо, да ли за овај или онај наш

220

Богослов.ъе