Богословље

реду не ценимо ни по таленту, ни по положају, ни по богатству и т. д. већ по његовим моралним одликама; због тога ма колико неко био паметан, богат, на положају, ако му недостаје морал ми га стављамо с оне стране брав е као недостојног плана друштвене заједнице“. Наслов: Задаћа Етике (стр. 3.) изложен je доста непрецизно, или бар не онако, како задатак Хришћан. Етике дефинишу специјално православии моралисти. Приметио сам, да г. Марјановић у опште ни на једном месту у својој Етици не спомиње назив „православии“, те због тога сваки читатац с разлогом може посумњати, да г. Марјановић не ззступа можда гледиште т.зв. неконфесионализма у Хришћанској Етици. Ако ово стварно стоји, онда je Етика г. Марјановића још више за ссуду. На истој 3. стр. (Наслов : Каква je наука Етика?) г. Марјановић излаже исто онако, као и сваки други поборник т. зв. независног (световног) или социјалног морала, односно тако, као да Хришћанска Етика није богословска дисциплина систематске трупе (апологетика, догматика са полемиком и моралка). Госп. Марјановић под овим насловом вели, да je Етика друштвена наука, што и ja признајем, но додајем, да je Хришћанска Етика и богословска дисциплина систематске трупе. Па онда, по г. Марјановићу проучавају живот друштва и: Историја, Етнографија, Лепа Књижевност и т. д., а за чудо не спомиње Социологи] у, која je по свом главном задатку још најпозванија да проучава друштво. Даље, погрешна je и ова тврдња г. Марјановића (ако мисли на Хришћанску Етику, а свакако мисли на Хришћанску Етику с обзиром на наслов књиге г. Марјановића коју овом приликом приказујем), да Етика истражује норме или законе, по којима се нешто збива. Не г. Марјановићу, Хришћанска Етика нема да истражује норме или законе, него има да начела човеку урођеног природног моралног закона и начела натприродног (позитивное) морала, морала Ст. и Нов. Завета, среди или изложи у системи. На стр. 4. г. Марјановић дели Етику на индивидуалну и социјалну (друштвену). Овако деле Етику морални философи, а по ньима и већина протесганских моралиста ; док апсолутна већина православних моралиста, па и римокатоличких, деле Хришћанску Етику на : Увод, Општи и Посебни део. Овака подела je опробана као најподеснија, и с обзиром на сам предмет, а и метод излагања. На стр. 5. (ред 10

241

Оцене и приказа