Богословље

Право“, Мостар 1902. зводни узрок по аустријском графанском законику, Задар 1902. Ова je расправа издата и на немачком језику под насловом: Die unüberwindliche Abneinung als Ehetrennungsgrund nach dem öster. bürgerl. Gesetzbuche, Wien 1905. нални закони у Аустрији, кад се тиче православие цркве, Београд 1903. Цетиње 1904. жевини Црној Гори, Цетигье 1905. (Поводом ове две радње биоje одликован од бившег црногорског краља Николе Даниловим орденом I. степена). ровима (у „Архиву“ за правне и друштвене науке, Београд март и април 1906.). цркви, Београд 1905. праву („Архив“, фебруар 1906.) и нехришћана („Архив", октобар и новембар 1906.). Грчко-римско законодавство о црквеној имовини, („Архив“, фебруар, новембар и децембар 1907. и јануар 1908.). Отзывь о књигћ И. М. Громогласова; „Опред"Ьленя брака вь Кормчей, Серг. Посадь, 1907. — : 25.) Рукоположење као сметња браку, Мостар I. издање 1907.; на руски преведено два пута, Петроград и Москва 1907.; на бугарски, Софија 1907. Ова je радња издата и у II допуњеном и исправљеном издању, Мостар 1907. Иста je радња наишла на велико одобравање, нарочито са стране мирског свештенства у вези са покретом за други брак свештеника. Неки се наши богослови нису слагали са гледиштем блаженопочившег епископа Н. Милаша по овом питању, мефу њима н. пр. покојни прота и ректор Богословије св. Саве у Београду Стева Веселиновић, који je написао чак и једну без разлога оштру брошуру под насловом: „Доле с Олимпа“, Београд 1908.; па прота и пензионисани ректор бивше Карловачке Богословије Јован Вучковић и др. права у Аустрији („Архив“ мај, јули и август 1908.). натско право у православно) цркви („Архив“ јули и август 1909.). („Архив“ новембар 1908). 29 ) Застарјелост у црквеном казненом праву, („Архив“ новембар 1910.). гајне свештенства у православно) цркви („Архив“, фебруар и март 1911.). 32.) Заклетва новоизабраног епископа Владаоцу („Архив·“, ав-

267

t Никодим Милаш