Богословље
чине да говоре за скору парусију. У Мат. 8, 11 прориче Христос да ће многи незнабошци ући у царство Божје. Царство небеско упоређује Исус са зрном горушичним, које je врло мало, али с временом нарасте и буде дрво да птице небеске долазе и гнезде се на његовим гранама (Мат. 13, 31—32). Христос зна да he се јеванђеље проповедити „по свему свету“ (Мат. 24, 14; 26, 13). За све ово требало je времена, и то доста времена, па Христос није могао очекивати свој други долазак у најскоријем или скором времену. „Није ваше да знате времена или рокове које Отац одреди својом влашћу“ одговорио je он својим ученицима кад су га ови, после његова ускрса, запитали хоће ли сад повратити царство Израиљево (Дел. 1, 6-7), Кад, пак, Исус није рекао својима кад ће бити парусија и кад у јеванђељима имамо места која говоре за то да je Христос између свога првог и другог доласка на земљу замишљао велик размак времена, онда je Христос могао основати цркву која he вековнма трајати на земљи. У једном значајном тренутку, кад je апостол Петар код Кесарије Фнлипове исповедно своју веру у њега као Месију и Сина Божјег, обећао je сам Христос да he сазидати цркву своју (μου την εκκλησίαν), коју ни врата паклена неће нздвладати (Мат. 16, 18). Истина, ових речи нема код јеванђелиста Марка (ср. 8, 27 —30) и Луке (ср. 9, 18—21), но то још не значи да су ове речи, као што би хтела негативна критика, доцнија интерполација у Матејеву јеванђељу. Иначе би и све друго што се налази само у једном јеванђељу, морали сматрати за интерполацију. Осим овога места, говори Христос о „цркви“ (εκκλησία) само још једанпут, у Мат. 18, 17 (свега, дакле, двапут, и то оба пута код Матеја, остали јеванђелисти не спомињу реч έκκληΡία), но како Исус овде, противно своме обичају, с презирањем говори о незнабошцима и цариницима, то негативна критика сумња и овде да je речено у Мат. 18, 17 изговорио Господ Исус. По негативној критици, дакле, Христос не би уопште говорио о „цркви“. После његова ускрса образована je, по негативним критичарима, заједница његових ученика и из ове заједннце постала je нар после, а да Христос то није мислио, хришћанска црква са епископима и тајнама. Све je ово у очигледној противности са Св. Писмом. Из Дела Апостолских знамо да су апостол» и њнхови помагачи, идући од места до места, оснивали прве хришћанске заједнице, цркве, и по појединим црквама поставляли старе-
278
Богословље