Богословље

шине, презвитере или епископе. Највећи и најзаслужнији слуга и апостол Исуса Христа, апостол Павле, говори о појединим црквама: о цркви Божјој у Коринту (1 Кор. 1,2), о црквама галатијским (Гал. 1,2), о цркви солунској (1 Сол. 1,1), али спомиње и j ед н у цркву којој као њени саставни делови припадају све поједине цркве. У Гал. 1, 13 вели апостол за себе да je одвише гонио „цркву Божју“. У 1 Кор. 12, 28 говори о разним звањима и даровима „у цркви“. У својој посланици Филигтљанима (1, 1) спомиње епископе и ф ак о не. Je ли, дакле, иоле вероватно што негативна критика каже за постанак хришћанске цркве —? А сад да се задржимо код Ефес. 2, 11—22 као класичног места о цркви Христовој, где апостол Павле јер њега сматрамо за писца посланице „Ефесцима“ и поред све сумње модерних критичара нарочито говори о јединству хришћанске цркве, о jе д но j цркви Христово] која има да обухвати све народе, која je света и апостолска. Кад je дошло време и Бог, ради спасеньа рода људског, послао на земљу Сина свога, било je човечанство подељено на два дела: Јудеје и незнабошце. Једне од других делио je зид. Јудеји су били изабрани народ, народ Божји, коме je Бог дао закон да по тему живи и служи своме Богу. Јудејски je народ био носилац божанског откривења у Старом Завету, са оцима овога народа склапао je Бог савезе и овоме je народу Бог обећао будућег Месију и будуће спасете. Као спољашњи знак за то да припада изабраном народу, служило je Јеврејину обрезање, он се поносио њиме и с презирањем je гледао на необрезаног незнабошца, који je, без Бога и без закона, живео у гресима, Богу мрзак био и није знао за наду у будућег Спаситеља, Месију, па je није ни имао. Природна последица свега овога била je, да je непријатељство владало измефу ова два дела човечанства. И тако je било до доласка Месијина. А Месија, као „кнез мирни“ (Ис. 9,6), имао je да измири прво Бога с грешним људима (то су били и Јудеји, који су само слушали закон, а нису га и творили ср. Римљ. 2, 13), и онда да створи мир измефу два непријатељска дёла људи, измефу Јудеја и незнабожаца. Бог je још од вечности одредио, да кроз Месију Исуса измири све са собом и да кроз њега измири и уједини све људе, да буду jед в о стадо под jед ни м пастиром. Својом смрћу на крсту уништио je Христос грех, па je

279

Апостол Павле о цркви Христовој