Богословље

Месија у виду великога политичкога вође и цара у критичном тренутку појавити, који ће, као помазаник Божји Син Давидов, под окриљем Божјим победити иначе надмоћне Римљане и да ће по том власт над целим светом прећи у руке Израиља. Светоније, пак, слично Тациту, каже: „Једно старо и чврсто веровање било je раширено свуда на целом Истоку, наиме, да he се, по једном решењу Судбине, у овом времену дочепати власти над целим светом неко који ће из Јудеје изићи. Ово пророчанство, које je циљало на једног римское цара, како ce то доцније могло увидети из успеха, Јевреји су односили на себе и дигоше устанак против Рима“. 1 ): Говерећи о овим веровањима и очекивањима на Истоку, ни Тацит ни Светоније, и ако су у њих веровали, нису веровали, као што то они нарочито и истичу, да се та стара претсказања односе на какву личност из Јудеје јеврејске народности.. Они су та претсказања тумачили сходно својим жељама и ондашњим приликал!а. Мислили су, да су се она испунила у лицу ондашњег новоизвиканог цара Веспазијана (а и његовог сина Тита) који се у том времену налазио с bojckom на Истоку, у Јудеји, а где je био испослан да угуши устанак Јевреја. За време Нерона као и по смрти његовој биле су страшне прилике и несносно стање у римској држави; и долазак из Јудеје на престо једнога војсковође, чувенога по особигој храбрости и омиљенога з6јг ретке правичности и великодушности, обрадовао je безбројне људе не само римске него и других народности, те су у Веспазијану гледали избавитеља римске држаке, што je онда значило и избавитеља целога света („orbis terrarum“). Чак je и знаменити јеврејски историчар јосиф Флавије тако мислио. Ј. Флавије je био учасник и један од главнијих и виђенијих вођа (војсковођа) у оволге крвавоме рату Јевреја са Веспазијаном, односно Римљанима, и очевидац разорења Јерусалима, јерусалимског храма и незапамћеног покоља Jespeja. Иако Јеврејин, он je према Римљанима гајио особите симпатије. Имао je римско васпитање и припадао либералнијим и лакснијим круговима јеврејске аристократије. По овом римско-јеврејском рату настанио се у Ргшу, где je уживао велики углед и многа благовољења. 2 ) Он je, шта више

‘) F. FI. Vespasianus cap. 4. (Langenscheidtsche Bibliothek, Band 106.)-

г ) У својој аутобиографмји (Vita) Јосиф Флавнје лрича о необичној, наклоности, поверењу и великим наградама од стране цара ЈВеспазијана

292

Богословље