Богословље
певање (химне)? Kora ће Јупитер изабрати да откаје безакоње? Ми те молимо, видовити Аполо, о дођи je дн о м!“ 1 ). И у природи су се у том времену дешавале разве абнормалне појаве и народи су их туманили као каква знамења, преко којих богови наговештавају велике и судбоносне промене у животу човечанства. Плутарх, описујући ово време римске републике, набраја те чудне појаве у природи и каже да су се о тим појавама „етруски пророци (видовити етруски свештеници) изјаснили да оне претсказују измену човечанства и промену односа у свету. Има, найме“, препричава даље Плутарх изјаве етруских пророка, „у целости осам периода света који се према начину живота и характеру људи између себе разликују. Свакоме je периоду небо одредило известан број година, и он тече у времену једине такозване „велике године“. Када се један такав завршава и за њим наступа нови, онда се на небу и на земљи дешавају ма какви чудесни знаци. Онима пак, који се таквим стварима баве и нешто су о томе научили, у тренутку je јасно да су се на свет појавили људи сасвим другог рода и другог начина живота које богови више или мање него предайте подржавају. При овој промени људског рода, кажу они (т. ј. етруски пророци), све узима један сасвим нови правац (меру); особито пак (науци) Мантики углед брзо порасте, јер се њена претсказања остварују пошто небо шаље тада јасне предзнаке (знамења), али по том она (Мантика) опет дубоко падне за време једног другог људског рода, када je она приморана да већину ствари обрађује према свои сопственом нахођењу и да питања будућности испитује неразговетним и тамним средствима. Ово су, дакле, била та чудна објашњења“, прича даље Плутарх, „која су тада давали етруски стручњаци (пророци), у чије се високо знање веровало“. 2 )
’) Carm., lib. I, cap. И, 25 —32 (Langenscheidtsche Bibliothek, Band 62: Η о r a z, Oden).
2 ) Sulla, cap, 7. (Plutarchs ausgewählte Biographien, B-d 6: L. C. Sulla, deutsch von Ed. Eyt h. II Aufl. Stuttgart 1867.). И ово Плутархово казивање показује ондашње опште веровање, да he настанак новог периода (доласком Спаситеља света) бнти обележен изменом нарави човечанства. Појава „новог рода људи' не означава појаву људи иовог физичког, већ духовног порекла. Овакво свеопште мишљење утицало je да се и најстарији хришћани (који су се тада врбовали у главном у рнмској империји) послуже овим опште познати.м терммнима и назову „нов им ро-
295
Месијанска идеја код културних народа пре Христа