Богословље

je један заробљени Јеврејин, по имену Јосиф, прорекао Веспазиану да he он, Веспазијан, бити пар и да he га он као цар пустити у слободу.Ј. Као што се из ових цитираних места из дела Ј. Флавија види, у његово време (а то je време тек зачетка хришћанског освајања света) била су свуда распространена веровања и код Јевреја као и код осталих народа светске римске државе у скори престанак очајног доба и настанак новог поретка ствари доласком на свет једног великог, божанског човека, цара и избавитеља света. Иста и још тежа религиозно-морална и политичка ситуација била je и у првом веку пред рођењем Исуса Христа. Услед несносних политичких и економских прилика, потиштеним и унесрећеним народима месијанска нада je била главна нада и утеха ; и било je сасвим природно што су они управљали своје погледе на прву значајнију личност у области државне политике и гајили наду да he се можда на тој личности испунити стара предсказања о Избавитељу света. Неколико деценија пред променом облика римске државе, пред проглашењем Октавијана Августа за цезара цара, трајало je најжалосније стање римске републике од како je она постојала, и живот je не само покореним народима него и самим Римљанима био скоро неиздржљив. Побуне, ратови и покољи на свима странама; чести грађански ратови, ратови са побуњеним народима и побуњеним робовима и ратови са пиратима, који су безбројне богате Приморске градове и области пљачкали и пустошили и сваки промет и трговину били прекинули ; немаштина, глад, свеопшта корупција, угњетавање, пљачкање, беспримеран пад морала, апсолутна несигурност живота и својине; у опште; живот je био неиздржљив не само за покорене народе него у исто] мери и за Римљане. Оно мало ва.ъаних и виђених људи изгинуло je у грађанским рэтовима, у безбројним заверама. У јеку највећега моралнога и политичкога расула са искреном и очајном молбом на Небо устаје велики лесник X о р а ц и ј е, и као у пророчком надахнућу вапије за спасење од овог очајног живота, вапије за највншу помоћ : „Кога између богова треба народ да зове у помоћ царству које се сурвава? Каквим молитвама да девице заморе Весту која више неће да чује

') Т. FI. Vespasianus, cap. 5.

294

Богословље