Богословље

бер), чувар врата на Аду, син бога Хроноса,. погинуо je и тако на место Прометеја сишао у Ад, a Прометеј тим актом добио бесмртност. Кентаура, пак, убио je Xе ра кле с (Херкулес), син бога Зевса и једне жене (Алкмене) из Тезе. Хераклес je, по дубљем и стварном смислу грчке лштологије, исто тако као и Прометеј репрезентант човечанства, које je, по врло старом веровању, такође божанског порекла и било предодређено првобитно за бесмртност, но коју je оно услед греха изгубило. Све ове митолошке личности и њихове радње у грчкоримској религији символички претстављају месијанску драму. Аполо има улогу божанског спаситеља. Он je, преко смртнежене, оваплоћени син бож|и са задаткоА! да уништи аждају, т.ј. начало зла, и спасе Летону, т.ј. човечзнство. Но и Хераклес je божански спаситељ, исто као и Аполо, и илlа сличну мисију. Кентаур, такође син божји, драговољно се жртвује за HpoAieтеја, т.ј. за човечанство. Летона, Прометеј, па и Хераклес, претстављају човечанство у разним видовима. Као што се из свега овога види, у грчко-римској митологији има само, разуме се, символичко-митолошки у необично грубој и чулној форлш исказано скоро свих главних кэрактеристика, које су саставнн делови хришћанске лгесијанске идеје. 1 ) Али не само на обалалsа Средоземног мора него и даље на Истоку народи су или очекивали долазак спаситеља света или су веровали да je он већ долазио или, напослетку, да се он и у садашњости у разним чулним облицима људима јавља као специјална месијанска манифестанта божанства. Иако се

i) Нека нам буде и овде дозволено учинати једну узгредну напомену: У овим, горе истакнутим, мнтским облицима месијанске идеје у грчко-римекој религији апсолутно нема ни мало.међусобнрг јединства.да би.бидо могуће из њих дедуциратн хрншћанску религију. Само би их-вешт и искусан научар могао повезати у једну целину стапајући уједно поједнне личности као и њихове радње. А да се из ових митолошких фантазија сачинн хришћанска месиЈанска идеја, потребна je не само вештнна и ученост него н савршена гепијалност, Каква je пак способное! била потребна творцу (или· творцимај хришћанске религије да овој вештој комбинации, материјалз, узетог из грчко-римске митологије, дода сав онај рстали материјал којега нема у грчко-римској митологији, него се налази разасут y будизму,,хнндуизму, зороастризму, асиро-вавилонској и египатској религији, и да, поред свега тога, узме Стари Завет за основицу света свог учења?! Па ипак, и кад би тај геније све ово сретно успео, још увек не би из тога дао хришћанску религију. Она стоји усред свнх тнх политейстичких, дуалистичких, панте-

304

Богословље