Богословље

месијанска идеја код ових других народа на даље« Истоку и Југу старог културног света јавља у другим и међусобно различитим варијантама, ипак основна je мисао свуда иста. Она прастара тежња да се небо приближи земльи, као што je то некада било, да се божанство ради спаса људи спусти на земљу, чинила je језгро и религијама других народа. У некада необично плодној и богатој низији, кроз коју теку доста велике реке Тигрис и Еуфрат са својим периодичним надолажењем и опадањем, слично реци Нилу у Египту, и где je, по казивању Библије, била прва постојбпна човечанства (Едемски врт) у Месопотамиј и, живели су народи, који: су. оставили довољно јасних трагова своје високе културе ,још, из времена на више од три хиљаде година пре Христа. Они су, како већина испитивача мисли, припадали разним расама и дуго били у мефусобној борби, докле напослетку дугим заједничким животом нису дали и једну скоро заједничку културу и религију. Центар ове старе културе био je Вавилон резиденција моћних царева разних народа разних раса. Но снажни зачетах вавилонске (асиро-вавилонске) културе дали су Сум ер и, најстарији познати нам становници уже Месопотамце (Вавилоније), који, по скоро једнодушном мишљењу стручњака, нису припадали семитској већ, по свој прилици (према језику и типу главе), туранско-монголској групи народа. Наследници царства старих Сумера, већином семитске расе, наследили су и њихову културу, наградивши на њој своју, Најстарији документи ове културе допуштају религијској Историји да завири у дубоку прошлост живота ових народа. Као у свима религијама старих културних народа, и у рели-

истнчких и монотеистичких религија: и као испуњење њихових основних идеја и као новина. Као што je и раније, у једној примедби, речено, о овој се ствари овде, у ово) студији, не може опширније говорити. Ово су само кратке узгредне примедбе, јер многима пада у очи овај паралелизам између хришЬанске религије и грчко-римске митологије (који овде није потпуно исцрп.ъен) и јер још увек, има учених људи који лако прелазе преко ових, препона и који и на даље тврде да се хришћанство родило из оое слаборелигрозне и фантастичне, грчко-римске митологије, за коју и Ренан, познатп крртичар позитивног (библијског) хришћанства,, каже да она својим учешем, о боговима, који блудниче, пијанче, краду, лажу и т.д , „вређа намет и једног детета“ дананиьега доба! (Etudes о' histoire religieuse, XVI éd., Paris 1863, стр. 7 8.).

305

Месијанска идеја код културних народа пре Христа