Богословље

гији Асиро-Вавилонаца налазе ce веровања врло блиска монотеизму. Небеска хиерархија je y најраније познато нам доба (у религији Сумера) била веоиа једноставна и одаје јасне трагове монотеизма. 3 ) Касније je она јако проширена под утицајем Астрологије. У овоме каснијем времену, када je религија Асиро-Вавилонаца била потпуно изграђена као израз или паралела њихових астрономских знања, стајала су на челу божанске хиерархије три врховна божанства; Ану, Енлил (Асирски: Бел) и Еа. Они чине једну божанску триаду и у својој дубљој позадини означују персификације трију основних манифестација једнога божанства. 2 ) Треће лице ове божанске триаде, бог Еа, је најближи људима и неуморни њихов заступник на Небу, пред Саветом богова. У критичним тренутцима, како појединаца тако и целога човечанства, он je последња, најјача и најсигурнија њихова нада. „У причи о великом потопу, о коме се у једном делу (11.) Гилгамеш-епа говори, једини бог Еа je јунак (у од-брани човечанства). Он овде спасава човечанство од потпуног уништења и умилостивљује ражљућенога бога Бела (Енлила).“ 3 ) Но човекољубиви бог Еа, по једном каснифем податку (из 111 века пре Хр.), чак je узимао на себе чудновато и необично чулно обличје да би људима својом непосредном и чулном близином указао сигурнију помоћ : „ Б е ро зу с (један свеште-

] ) .Религиозно учете код Вавилонаца само по себи нма монотеистпчку тенденцију. Само je прост народ у поједнним манпфестацијама (једHor божанства) гледао поједпначне (засебне) богове. И тако je народна религија постала политеистнчка* (А. Jeremias, Allg. Religionsgesch., S. 33.).

2 ) Aн y je бог неба, односно (и првобитно) он je само небо. И у другим старим религијама најстарије божанство или носи име: небо (на пр. код Грка: Уранос = небо; код Кинеза: Тјен = небо; код Монгола; Тен г ере = небо) или му име нма синонимно значење исте речи ’(на пр. код Парса: Ахура; у веданској религијп Индпје: Acypa-Baруна; у Асирији: Ашур). Енлил (Бел) je божанство изражено умоНи и сили, т.ј. Господ. Корен ове речи, којп даје општи појам речи; бог, налази се у религијама свих Семита. Е a je бог океана, зем.ъине плодности бог, чија je сфера делатностн: Земља. Енлил, Ану иЕа су, дакле: Господ, Небо и Зем.ъа. Као једипствена, нераздвојна триада они су у ствари (разуме се: првобитно) једно и једино божанство, које се у свима религијама, као summus et unus deus, назива: Господ неба и зем.ъе. На овај описни израз за једног Бога наилази се често и у Старом Завету, и то: из оног времена у чији строги монотензам не сумња ни најнегативнија библијска критика.

s ) Morris Jast г о w, Die Religion Babyloniens und Assyriens, 3 B-de, •Giessen 1905-1912. I B-d, S. 133.

306

Богословље