Богословље

штиту. Приносим тим жртву и изливам жртву напитка, ослободи ме зла, прими моје јадиковање! О, да би твој добри ветар дувао!“ 1 ). Али бог Еа, отац бога Мардука, није у веровањима Вавилонаца сасвил! суспендован с положаја старатеља и заступника људи пред Небом, т.ј. небеском божанском управом. Он и на даље остаје извором спасења. Само он своју улогу спаситеља и заштитника људи предаје своме сину Мардуку. Мардук je, према томе, опуномоћени Месија, коме je дана свака власт и на небу и на земљи, Али он ипак, када међу људима у својству спаситеља дела, дела у име свога небеског оца. Химне богу Мардуку стално наглашавају, како он сам жели да се претстави као такав, т.ј. као опуномоћени заступник свога божанског оца и за сваки специјални случај. Но инициатива за све ове слецијалне, појединачне помоћи људима je од њега самог. Мардук je, у правом смислу те речи, посредник између милостивог оца небеског, бога Еа, и невољнога човечанства. Исто тако je и ово посредовање Мардуково опевано у многим химнама. На пр. у овој : „Једна зла клетва као какав демон спопала je тог човека, јаук, бол га je спопала; крик бола пуног несреће спопао га je. Зла клетва, проклетство, беда, зла клетва заклала je оног човека као какво јагње. Његов бог удаљио се од њега, његова увиђавна богиња склонила се у страну. Јад и бол покрили су га као какво одело и сломили су га. Т ада га сагледа Мардук. Ка своме оцу Еа оде он у кућу и рече му: ,Оче мој! Зла клетва je као какав демон спопала човека’. По други пут рече му: ,Што je онај човек учинио (згрешио) ja не знам, не знам ни чиме се он може излечити?’ Тада Еа рече своме сину Мардуку; ,Сине мој, шта ти не би знао да би ти ja могао рећи? Што ja знам, знаш и ти. Иди, сине мој Мардуче, донеси га у кућу светог прања. Разреши га проклетства, ослободи га од ньегових окова. Зло, које притискује његово тело нека je то клетва оца његовог, клетва матере његове, клетва старијег брата његовог, клетва непознатог упропаститеља. Проклество нека je заклињањем (бога) Еа као главица лука ољуштено, као урма откинуто, као палмин лист ишчупано! Проклетство нека je код неба заклевено (обајано), нека je код земље заклевено (обајано)!“ 2 ).

») lb. I, 513.

2) lb. I, 328-329.

308

Богословље