Богословље

Између култова разним божанствима култ богу Мардуку био je не само у Вавилону него и далеко изван њега најомиљенији. Jep, између свих њих, изузев оца његова бога Еа 1 ), једино он милостиво погледа на људе и увек je готов да кајућим се грешницима опрости и помогне. Стога су се Вавилонци њему најчешће и најрадије обраћали да би од њега и преко њега измолили и добили просвећење и заповести, како би њиховим изрршивањем заслужили вечно спасенье; jep, како каже· једна химна Мардуку, он je тај који „послушноме пружа спасение и праведноме позајмљује снагу“. 2 ) Он лечи све немоћи људске, и душевне и телесне. Свештеници његовога храма обраћају се њему у име болесника који траже божанску помоћ „У име страдајућег упућује егзорцист (свештеник-заклињач) своје молитве Мардуку, који их даље спроводи своме оцу Еа. Еа се одазива своме сину, који пак егзорцисти даје упуство или рецепт против болести, a овај то има да изврши.“ 3 ).

J ) У чувеном Гилгамеш-епу описује се и историја великог, свеопштег потопа. Због безбожништва и покварености људи врховни бог Енлил (Еллил) се веома разгњевио и Дахтевао од осталих богова доношење одлуке о уништењу потопом свега човечанства, без изузетка. Еа, пак, отац Мардуков, из превелике љубави према човечанству и да се оно не би затрло, саоп-> штио je преко сна ову одлуку једноме праведноме и побожноме човеку, Утнапиштим-у (А дра х а з и с-у). Утнапиштим je саградио лађу и са својима се спасао. Када je, по потопу, Енлил спазио лађу јако се изненадио ои одмах се сетио да се неко од људи спасао издајством кога од богова. Окренувши се боговима гњевно je повикао: „Шта! Зар je нека душа избегла (погибао)? Ни један човек не треба да пресуди (жив) измакне!” Један д богова (Н и н иб) рече му: „Ко би други могао бити који би ово могао учинити сем (бога) Еа?“ Тада je иступио бог Еа и почео помирљивим тоном осуђивати намеру тоталног уништења човечанства; да, по његовом мишљењу, треба само безбожници да страдају; да има доста начина за делимично уништење човечанства; и да, напослетку, он Еа није одао тајну заключив богова о уништешу човечанства, већ да je Адрахазис-у (Утнапиштим-у) само сан послао и да je овај тај сан умео протумачити и тако je сам открио ону судбоносну одлуку богова. Као што се из ове приче види, Еа je једини између богова човекољубац, а то његово човекољубље наследио je касније његов син Мардук. Мардук се у овом епу и не спомиње, jep je овај еп постао пре него што je пуна месијанска улога прешла са бога Еа на њега. (Види: Orelli, op. cit. 1 В-d, S. 237—238.).

2 ) Joh Hehn, Die biblische und babylonische Qottesidee. Die israelitische Qottesauffassung im Lichte der altorientalischen Religionsgeschichte. Leipzig 1913. S. 61.

3 ) Tiele’s Kompendium der Religionsgeschichte (Vierte völlig umgearbeitete Auflage von D-r N. Söderblom). Berlin 1912, S. 138.

309

Месијанска идеја код културних народа пре Христа